Termin “fantomski birač” se koristi u raznim političkim kontekstima širom sveta kada se govori o izbornoj prevari i predstavlja ozbiljan problem koji ugrožava integritet izbornog procesa. Kao pojam skovan u političkoj terminologiji koristi se da opiše situaciju u kojoj se biračko telo nezakonito re-kreira dodavanjem lažnih ili nepostojećih birača u biračke spiskove, čime se manipuliše izborna volja građana.
Fantomski birač u Srbiji nije jedini mehanizam izbornih prevara, ali svakako jeste “zvezda” decembarskih izbora (2023.) nakon čega postaje ključni deo političke rasprave o integritetu izbornog procesa i važnosti obezbeđivanja transparentnosti kao ključnog mehanizma u borbi za poštene i i demokratske izbore.
Seobe “fantomskih birača”
Relevantni posmatrači i učesnici izbornih procesa u Srbiji ističu da fantomski birači u Srbiji nisu novina decembarskih izbora u 2023. godini.Lažno prijvljenih lica čija su se imena našla u biračkom spisku mogla su se primetiti i ranijih godina, ali u značajno manjoj meri. Razmere do kojih se došlo tokom decembarskih izbora konačno su ogolile su čitavu pozadinu i svaku nedoumicu ove izborne krađe. Član GiK i nekadašnji predsednik Skupštine grada Beograda, Zoran Alimpić kaže da je nakon ovih izbora siguran da se ovakva izborna krađa planirala godinama unazad, a da je najpre, po istom receptu sprovedena u BiH: “Ja sam postao svestan ove ozbiljnosti kada su 2020. bili lokalni izbori u BiH. Onda sam dobio informacije od mojih poznanika koji još uvek rade u gradskoj upravi da je tamo u toku velika operacija da je čitav jedan sprat u gradskoj upravi pretvoren u jedan kol centar gde se nešto priprema i radi. Naravno radio je i veliki kol centar u luci Beograd i tu su došle izvesne osobe iz BiH koje su to koordinisale. Interes napredne stranke da učestvuje u tome je bio dogovor da Republika Srpska odnosno stranka tamo za koju oni rade vrati tu uslugu 2022.” Nakon slike koja je obišla svet, a na kojoj se vide autobusi puni ljudi iz BiH na dan izbora, 17.decembra, kod Arene u Beogradu, gde je bilo organizovano nelegalno biračko mesto, čini se da je taj dug vraćen.
Pored nelegalno uvezenih birača iz BiH, ove izbore je obeležilo i masovno interno premeštanje birača sa lokala gde se ne održavaju lokalni izbori, na lokale gde se održavaju, što je posebno loše posledice ostavilo u Beogradu, gde je prema procenama ukradeno oko 40000 glasova. Važno je pomenuti i da Ilegalne prijave na adresama ne dovode samo do zloupotrebe biračkih prava, već i potencijalno ozbiljnih posledica za vlasnike nepokretnosti. Time se stvara mogućnost da neko zloupotrebi nečije ime i prezime i na primer podigne kredit ili napravi dugove koji izvršitelji naplaćuju na adresi prijavljenog bez obzira što ga stvarni vlasnik nikada nije video u svom životu.
Ceo proces pojavljivanja ilegalno prijavljenih ljudi u biračkom spisku omogućen je kroz široku mrežu institucija. Od same Vlade, preko Ministarstva za unutrašnje poslove, lokalne samouprave, do tužilaštva, uz medije koji sve to pokrivaju.
Ipak razmere izborne krađe oličene kroz rezultate izbora održanih u decembru, angažman opozicije i obraćanje međunarodnoj zajednici podigle su vidljivost učinjenog i otvorili prostor za suočavanje. Preporuke ODIHR su umnogome pomogle da se skicira put rešenja. Predstojeće ponavljanje izbora u Beogradu predstavlja veliku pobedu i čini se važan korak borbe u tom smeru. Ipak cilj da se fantomski birač iz Srbije iseli trajno, kako bi se na njegovo mesto uselila demokratska praksa poput fer izborne utakmice, zahteva jasne korake, ali i angažman celokupnog društva.
Građanska mobilizacija
Akciju “Sve po spisku” pokrenuo je Đorđe Miketić, aktivista i bivši poslanik. Akcija je usmerena ka građanima sa ciljem podizanja svesti o problemu fantomskih birača, ali i edukacije o konkretnim koracima koji građani samostalno mogu pokrenuti u borbi protiv ovog problema. Ceo proces sažet je na sajtu https://www.svepospisku.im/ . Iako je kreiranje konkretnog alata, najvažniji korak u promociji aktivnog učešća građana u borbi protiv nepravilnosti u biračkom spisku, u izazovima smanjene vidljivosti, neophodno je širiti mrežu izvora gde se ove informacije mogu dobiti.
Pritisak na institucije
Zakonom propisane procedure mogu da budu obeshrabrujuće, uglavnom jer su to vremenski dugi procesi, prema mišljenju Đorđa Miketića, ali od njih ne treba odustati. Kao i kod svih drugih vrsta društvenog pritiska, snaga se ogleda u masovnosti i doslednosti. “Kada na jednoj opštini stigne 50 zahteva u kratkom vremenskom periodu i to postane praksa, stvara se određeni pritisak na instituciju i neminovno je da to rezultira izvesnim povlačenjem”, navodi Miketić. Sofija Mandić, bivša članica GIK, dodaje da je pokretanje procedura od strane građana važno, zbog toga što je važno da ostane trag koji može biti od koristi za sve kasnije procese borbe protiv izbornih neregularnosti ove vrste.
Politički pritisak
Druga linija pritiska na institucije leži u organizovanim grupama, bile one političke partije, pokreti ili organizacije civilnog društva koje po prirodi svog organizovanja mogu da zadovolje kompleksnije procese poput podnošenja tužbi domaćim institucijama, ali i objedinjavanja koraka u zahteve usmerene ka međunarodnoj zajednici zarad stvaranja političkog pritiska. Te velike akcije usmerene na čišćenje biračkog spiska. Decembarski izbori su dobar primer i za ovu vrstu delovanja. Reakcija Evropskog parlamenta i preporuke ODIHR su dale novu dimenziju delovanja i dovele do mogućnosti za ponavljanje izbora u Beogradu. Uključivanjem međunarodne zajednice, a kroz preporuke ODIHR, targetirane su najslabije tačke izbornog procesa i otvoren prostor za pregovore na relaciji vlast – opozicija oko unapređenja. “Kada spolja dođe reakcija oko nelegitimnosti, to izaziva neku reakciju. Domaći pritisak koji se preliva na međunarodni i koji se potom vraća u krilo našim vlastima se pokazalo kao jedino efikasno rešenje u sitauciji kada naše institucije ne reaguju”, navodi Sofija Mandić kao još jedan recept u borbi za boje izborne uslove.
Kada je o izazivanju pozornosti reč, bilo domaće, bilo međunarodne, obezbeđivanje pritiska moguće je samo uz uključivanje velikog broja ljudi. Građana, političkih partija, organizacija civilnog društva i drugih. Neophodno je unaprediti saradnju kako bi svi pobrojani koraci – građanska mobilizacija, pritisci na institucije i politički pritisci, dali rezultate. Kao najveći izazov u obezbeđivanju ove sinergije pozicionira se dugotrajno loša komunikacija na relaciji građani – političke partije. U analizi uzroka, ali i definisanju rešenja, ističemo neophodnost unapređenja tih odnosa. Ona počinje samorefleksijom kako političkih partija, tako i građana. Na političkim partijama je izazov iznalaženja novih prostora komunikacije, koji u uslovima zatvorenog medijskog prostora podrazumevaju vraćanje na osnovne alate poput door to door kampanja i direktne komunikacije, a na građanima izlazak iz zone komfora, uzimanje direktnog učešća kroz organizovane oblike političkog delovanja i suočavanje sa tim da izlazak na izbore nije dovoljno u postojećim uslovima, ali jeste preduslov za promenu.