KAKO SE SRBIJA BORI SA PANDEMIJOM KOVIDA 19
Prošlo je više od pola godine od proglašenje pandemije virusa korona od strane Svetske zdravstvene organizacije. Naša zemlja se nalazila u vanrednom stanju od 15. marta do 7. maja, a nakon toga, iako nije više nije bilo policijskog časa – razne restrikcije su ostale na snazi. Kako se držao naš zdravstveni sistem i imaju li lekari snage za najavljeni drugi talas epidemije koji nam, navodno, sleduje na jesen. O ovim i drugim aktuelnim pitanjima u vezi sa centralnom svetskom temom u 2020. godini, razgovarali smo sa našim poznatim epidemiologom, prof. dr Zoranom Radovanovićem.
PROGLAS: U tekstu (statusu) koji ste napisali na svom fejsbuk profilu, referišete na dr Kona i “njegov” koeficijent računanja umrlih od kovida. Da li možda postoji neki egzaktniji način da se utvrdi brojka od 717 umrlih u Beogradu kako to (shodno ovom alternativnom metodu računanja) iznosite?
ZORAN RADOVANOVIĆ: Pouzdan način za utvrđivanje tačnih brojeva umrlih od kovida 19 uspostavljen je 28. marta ove godine, kada je u Institutu „Batut“ stavljen u funkciju elektronski informacioni sistem za ovu bolest. BIRN je sticajem okolnosti došao do tih podataka za, grubo rečeno, prvi talas epidemije. Od Vlade Srbije zavisi kada će da obelodani podatke za ceo period. Drugi verodostojan način predstavljaju
potvrde o smrti (naravno, ukoliko se ne krivotvore). Taj pristup nedavno je koristio doktor Kon. Ako mu se veruje, a ovoga puta to može da se učini, samo u Beogradu je u prvom talasu od Kovida 19 umrlo preko 200 osoba. Drugi talas je bio dvostruko snažniji od prvog, pa broj umrlih građana Beograda do kraja avgusta znatno prelazi 600. Po toj, sa svim logičnoj računici bi se danak koji je u Srbiji uzeo ovaj virus popeo na preko 2000.
Pre samo nekoliko dana u javnost je izašla vest da je nekoliko načelnika sa VMA smenjeno usled podrške inicijativi “‘Ujedinjeni protiv Kovida”. Čini mi se da je totalno izostala reakcija struke. Kakvo je Vaše mišljenje?
Varate se kada zaključujete da je povodom smene nekolicine vodećih stručnjaka VMA „totalno izostala reakcija struke“. Desilo se sasvim suprotno – velika grupa od preko 3000 lekara je digla svoj glas i istrajava uprkos ogromnim pretnjama pritiscima. Upravo solidarnost lekara učinila je da će danas ministar zdravlja primiti njihove predstavnike. Oni nose najavu o „protestu u belom“ ove subote u 17 sati i o pretećem štrajku lekara. To je, bar na području zdravstva, najveći izazov režimu koji možemo da prizovemo u sećanje.
Takođe, pojavile su se spekulacije da bi vanredno stanje moglo ponovo biti uvedeno početkom oktobra (što je za 10ak dana). Preti li nam povećana opasnost od virusa i da li su nam potrebne restriktivnije mere?
Studentska pobuna je letos sprečila predsednika države da uvede već najavljeno vanredno stanje. Bilo bi vrlo nepromišljeno ako vlast ne pokaže da je razumela poruku. S druge strane, treba verovati Sindikatu lekara i farmaceuta da su vlastodršci tražili način da uvedu radnu obavezu za zdravstvene radnike. Zato će biti interesantan dalji razvoj događaja. Lično verujem da su vlasti odustale od nasilničkog nametanja svog nauma, te da traže suptilnije načine za ostvarenje istog cilja.
Da li eventualno nazirete kraj pandemije i da li smo naučili da se nosimo sa virusom?
Svakoj pandemiji dođe kraj, a ova će za godinu-dve preći u endemiju. To znači da će
prestati veliki epidemijski talasi i masovno obolevanje, a da će bolest ostati stalno s nama, javljajući se sporadično i u manjim epidemijama. Polako se učimo da živimo sa novim virusom, kao što to činimo sa izazivaćima ostalih sličnih zaraza. Izvesne ograničene doze vakcine dobićemo na proleće, malo pre ili malo kasnije, ali potrebe
za vakcinacijom u Srbiji verovatno nećemo moći da zadovoljimo pre pozne jeseni iduće godine. Pritom računam da želju za ovakvom zaštitom neće iskazati više od 30-40 odsto naše populacije. Procena zavisi i od eventualne odluke da se obavezno vakcinišu pojedine kategorije zaposlenih (zdravstveni radnici, vojska, policija itd).
Kada možemo očekivati vakcinu? Postoji li vakcina nele zemlje kojoj “verujete” više i kada možemo očekivato vakcinu dostupnu svima?
Ne treba unapred odbacivati nijednog proizvođača. Praksa će pokazati koja će vakcina biti najbolja. Najviše verujem regulativnom telu za odobravanje lekova, vakcina i sličnih preparata Evropske unije, Agenciji za lekove iz Londona (EMA). Očekujem da će se naša Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) držati stavova svoje starije sestre, EMA. Imam poverenja i u odluke američke Uprave za hranu i lekove (FDA).
Razgovarao Marko Pantić