U našoj zemlji je poslednjih pola godine aktuelna situacija sa Rio Tintom. U ovom tekstu želimo da se pozabavimo nekim činjenicama koje se nisu toliko pominjale. Reč je britansko-australijska multinacionalnoj kompaniji sa kojom je Srbija dogovorila iskopavanje litijuma (jadarita) prvenstveno u rejonu grada Loznice.
Po dostupnim podacima, eksploatacija ove rude preti da ugrozi životnnu sredinu i građane i to ne samo Loznice i njene okoline, već čitave zemlje i regiona. Jedno od pitanja koji su pojedini, često pro-vladino raspoloženi analitičari postavljali jeste da li Rio Tinto može predstavljati ekonomski spas Srbije?
Čini se da bi ovakav projekat doprineo ekonomiji Srbije, ali deluje da je bojazan zbog životne sredine mnogo veća. Ako su mnogo veće i ekonomski stabilnije zemlje, poput Norveške, zabranile bilo kakva ulaganja u rudarenje litijuma kako bi zaštitili svoju životnu sredinu, postavlja se pitanje zašto i Srbija ne uradi isto?
Zbog bojazni da bi planirani rudnik litijuma mogao da prouzrokuje enormne negativne posledice po životnu sredinu i zagadi vodu i zemljište, deo građana i ekoloških aktivista u Srbiji pokrenuo je proteste. Njima je prethodila peticija, reklamna kampanja i inicijativa Ustavnom sudu da oceni lokalni prostorni plan koji predviđa eksploataciju litijuma.
S druge strane, pripadnici kompanije obećavaju poštovanje najviših ekoloških standarda za projekat „Jadar“ – kako se naziva projekat eksploatacije litijuma iz minerala jadarit u Srbiji, koji je dobio ime po reci u čijoj je dolini pronađen. Krajem prošle godine, više ekoloških organizacija pokrenulo je proteste navodeći opasnost od štete po životnu sredinu u zapadnoj Srbiji, ukoliko se otpočne sa eksploatacijom minerala jadarita. Do novembra 2021. godine održano je više protesta na više različitih lokacija u Srbiji.
U novembru i decembru 2021. godine, održana su četiri protesta koja su za predmet imali ovu temu. Ovo su bili prvi radikalni protesti u poslednjoj deceniji, koji su uključili i blokadu auto-puta i bitnih saobraćajnica.
Sa druge strane, predsednik Vučić kao glasnogovornik vlasti je najpre govorio da „ulica neće voditi politiku“ niti će pristati na ucene. Ipak, nakon toga je ipak izjavio da će vlast povući iz skupštinske procedure Zakon o eksproprijaciji, a Skupština Srbije je po hitnom postupku, 10. decembra jednoglasno usvojila izmene Zakona o referendumu bez rasprave.
Pored zaključaka na koji način Rio Tinto šteti ekologiji, građane je dodatno uznemirio niz stvari za koje se ova kompanije tereti širom sveta. U Južnoj Africi za vreme aparthejda, rudnik bakra Palabora kompanije Rio Tinto plaćao je tako malo svoju radnu snagu, ne uspevajući da dostigne čak ni minimalnu platu koju je odredio Južnoafrički institut.
U susednoj Namibiji, radnici tamne puti su gradili rudnik uranijuma Rosing i živeli u užasnim uslovima u privremenim kampovima, što su istraživači opisali kao uslove „slične ropstvu“.
Na ostrvu Bugenvil, Papua Nova Gvineja, ljudi su se borili i pobedili u višegodišnjoj borbi protiv Rio Tinta i njegovog rudnika bakra i zlata Panguna tokom devedesetih. Iako je narod Bugenvila na kraju bio uspešan u borbi sa Rio Tintom, platili su visoku cenu. Grupna tužba u ime naroda Bugenvila navodi da je Rio Tinto učinio velike povrede. Između ostalog, Rio Tinto se tereti da je uništio prašumu koja je bila ključni izvor egzistencije lokalnog stanovništva, da je milijarde tona toksičnog otpada iz rudnika bačeno na kopno i u netaknute vode, puneći velike reke jalovinom. Zagađenje vazduha i vode izazvalo je ozbiljne zdravstvene probleme među meštanima, uključujući infekcije gornjih disajnih puteva, tuberkulozu i astmu. Kao deo svog diskriminatornog tretmana lokalnog stanovništva, kompanija je navodno isplaćivala „robovske plate“radnicima tamne puti. Sve ovo je izazvalo ustanak među bugenvilskim narodom koji je rezultirao zatvaranjem rudnika. Kao odgovor, vlada Papue Nove Gvineje dovela je trupe da ga ponovo otvore, a Rio Tinto je navodno obezbedio vozila i helikoptere za prevoz trupa i odigrao ulogu u uspostavljanju vojne blokade koja je trajala skoro 10 godina.
Interesantan je primer rudnika Marando u Australiji. U ovoj državi ruda prošle godine Rio Tinto dobio je saglasnost da uništi ili ošteti 46.000 godina staru pećinu u klisuri Jukan koja je jedna od najstarijih pećina i postoji još od ledenog doba. Ovo odobrenje kompanija je dobila na osnovu zastarelog zakona o aboridžinskom nasleđu Australije, koji su sačinjeni 1972. godine, tačnije u trenutku bujanja kapitalizma kao nove ideologije i favorizovali su interese onih koji su iskopavali rude.
Piše: Anđela Golijanin