U petak, 06. maja, upriličena je ceremonija otvaranja prvih u regionu specijalističkih studija „Pravedna tranzicija na Zapadnom Balkanu“ . Prvoj generaciji polaznika obratili su se prof. dr Nebojša Savić, predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije, prof. dr Goran Radosavljević, direktor FEFA instituta, Jugoslav Ristić, ekspert za radnička prava, Emira Mešanović, ko-izvršna direktorka fondacije Olaf Palme u Beogradu i Tamara Tripić, predsednica UO Mreže za demokratski dijalog koja je tom prilikom poručila:
„Mreža za demokratski dijalog poslednje 4 godine vodi razgovore na temu bolnih društvenih procesa, izazova u poštovanju elementarnih ljudskih prava i vladavini prava, o vrednostima za koje smo od rođenja odgajani kao da su stečene i da nam pripadaju i koje nam poslednjih decenija dramatično izmiču. Ono što povezuje sve te razgovore, a bilo ih je više od 50 širom Srbije na najrazličitije teme, to je ta kultura nepravičnosti koja je postala sastavni deo našeg života.“
Kratkim osvrtom na promene koje su se dešavale na našim prostorima i sveukupnog ekonomskog razvoja, Tamara Tripić je istakla značaj promene pristupa kao neophodnost za dalji razvoj:
„Poslednjih 70 godina ekonomski razvoj se zasnivao na potrošnji prirodnih bogatstava do granice da je izgubila mogućnost obnove. Svet se tokom 90tih drastično menjao u pogledu raslojavanja srednje klase, odnosa proizvodnje i usluga, načina definisanja i načina ostvarivanja nacionalnih interesa, dok smo mi opterećeni ratovima ostali na nekom koloseku bez mogućnosti da u tim procesima učestvujemo i da na tim procesima učimo. A onda smo požurili da „stignemo taj svet“ i u tom iskrenom trčanju neki su ostali bez posla, ne jednog već mogućnosti da ga ikada ponovo nadju, stalno smo delali kroz reakciju, a ne akciju i prosto smo zažmurili na sve one koji imaju takodje i dostojanstvo i energiju i želju, ali nisu mogli da se prilagode novim potrebama zajednice. Veoma je prisutna i nejednakost regija jer neke zasnivaju svoju održivost na industrijama koje nestaju.
Pravedna tranzicija je neophodna kako bi se postigao održiv ekonomski razvoj, odnosno dostizanje aktuelnih ciljeva bez kompromitovanja mogućnosti da buduće generacije mogu da ostvare svoje ciljeve. Pravedna tranzicija mora da bude sastavni deo, a ne posledica procesa tranzicije u privredi, ali i u svim ostalim segmentima društva
I migrantska kriza, pa i pandemija kovida 19 ogolili su činjenicu da smo stvorili i da živimo u svetu koji je globalizovan, procesi sve manje prepoznaju tradicionalne granice država, a još uvek se oslanjamo na nacionalne odgovore država. U tom previranju postojećih društvenih poredaka koji su očito prevaziđeni za aktuelni trenutak, nada leži u ideji strateškog promišljanja i postavljanja održivih ciljeva uz stalnu brigu i uvažavanje činjenice da su tereti izazova zajednički i da ne možemo nikog da ostavimo, prepustimo sudbini, ne samo zato što to nije u redu, već zato što oni taj teret neće moći da izdrže i imaćemo zajednički problem nestabilnosti.“
Podvlačeći da nas očekuju promene koje neće biti naš izbor već nužnost i jedina moguća opcija, Tripić je polaznicima poželela puno uspeha u predstojećim izazovima, koji ih, kao mlade i odgovorne ljude u vremenima pred nama očekuju:
„Vi ste prva generacija polaznika ovakvog tipa specijalističkih studija, ne u Srbiji već u regionu, vi ćete, hteli to ili ne poneti breme onih koji utiru put novim idejama. Vaša odgovornost i obaveza je da unesete vetar dobrih odluka za oluje koje ne možemo da izbegnemo i kroz koje moramo da prodjemo. Vi ćete podsećati vaše ukućane, vaše prijatelje, vaše kolege u biznisu, državnoj upravi, sindikatu, političkoj organizaciji da u ovom procesu više nikoga nećemo ostaviti za sobom, vi ćete biti ambasadori zdravog razuma u promenama koje su već globalno počele! Na tom putu uvek ćete imati podršku i Olof Palme centra i Fefa fakulteta i naravno Mreže za demokratski dijalog.“
