Novi zeleni dogovor za početnike: Prazna priča ili razvojna šansa?

170

Klimatske promene, efekat staklene bašte, globalno zagrevanje su samo neke od tema koje sve ćešće pokrećemo danas kada je priroda počela žestoko da nam uzvraća udarac. Nalazimo se pred izazovima kako da transformišemo naša društva, države, ekomonije i kako da se prilagodimo da ideja energetski neutralnog kontinenta postane naša stvarnost. Možemo li izlečiti planetu i sprečiti klimatsku katastrofu? Pokušaj da se odgovori na ova pitanja sa uputstvima stručnjaka nalazi se u Novom zelenom dogovoru.

U poslednjih sto godina najviše kao posledica industrijalizacije, različitih aktivnosti čoveka, njegove pohlepe i bezobzirne eksploatacije prirode, povećala se prosečna temperatura na Zemlji. Pre svega zbog efekta staklene bašte, koji nastaje zbog velikog emitovanja štetnih gasova u atmosferu. Najkraće, toplota od Sunca pada na Zemlju, odakle se odbija i najvećim delom odlazi daleko. Međutim, atmosferski omotač koji je pun štetnih gasova tu toplotu zadržava, baš kao u staklenoj bašti, što rezultira povećanjem temperature na našoj planeti.

Mnogi naučnici su zabrinuti jer smatraju da efekat staklene bašte može da dovede do globalnog zagrevanja koje bi imalo katastrofalne posledice. Na sreću najgori scenario se još uvek nije dogodio, ali smo već svedoci velikih suša, požara od Amazonije do Australije, otapanja glečera, povećanja nivoa mora, poplava, ekstremnih vrućina, prirodnih nepogoda… Nestaju biljne i životinjske vrste, zbog velike zagađenosti vazduha milioni ljudi se razboljeva i umire. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorava rečima: „Čovečanstvo ratuje s prirodom, i to je samoubilački! Priroda uvek uzvraća udarac, i to sve, čini se, većom snagom i besom. Biodiverzitet se urušava. Milion vrsta je u opasnosti od izumiranja. Ekosistemi nestaju pred našim očima.”

Sve te promene utiču na živote 7 milijardi ljudi, na ekonomiju, na našu decu, biljne i životinska vrste, vode, ljudska prava, emigraciju… Pored svih nedaća koje otvaraju vrata ekstremnim posledicama, krajem 2020. godine svetom je zavladala pandemija izazvana korona virusom. Iako se u vreme zaključavanja, kada je ceo svet na kratko stao, smanjila emisija ugljenika za 17 % pokazalo se da ipak ne možemo da odahnemo. Naime čak i kada su transport, trgovina i industrija smanjeni, postojeći nivo ugljen-dioksida u atmosferi ostao je skoro isti.

Bez sumnje glavni krivac svih promena je čovek koji očigledno ne zna klimatsku matematiku sabiranja i oduzimanja. Najgori scenario bi bio da život ljudi na planeti više ne bude moguć, jer priroda ipak ima svoje surove zakone i rokove. Zato ukoliko želimo da opstanemo neophodno je da preduzmemo nešto konkretno i to odmah! Došli smo do toga da moramo da se dovedemo u red, da usvojimo pravila ponašanja koja će nam pomoći da očuvamo i obnovimo našu napaćenu prirodu. Dakle, moraju se učiniti velike sistemske promene, naročito na polju proizvodnje energije koja je najveći zagađivač.

Politički koraci za spas planete

Evropska komisija je 11. decembra 2019. godine predstavila Evropski zeleni dogovor (Green Deal), projakat čiji je cilj stvaranje klimatski neutralne Evrope do 2050. godine. U pitanju je plan akcija kojima će se povećati efikasnost korišćenja resursa prelaskom na čistu, cirkularnu ekonomiju, zaustaviti klimatske promene, smanjiti zagađenje i očuvati biodiverzitet, uz to da ni jedna regija, ni jedna osoba ne bude zapostavljena i isključena iz ovog plana. U oktobru 2020. godine tokom samita Berlinskog procesa u Sofiji, vlade šest zemalja zapadnog Balkana obavezale su se da će sprovesti „Zelenu agendu za Zapadni Balkan“ kao konkretan plan za proširenje Zelenog dogovora na Jugoistоčnu Evropu.

„Evropski zeleni dogovor je naša nova strategija rasta – za rast koji daje više nego što oduzima. Pokazuje kako transformisati naš način života i rada, proizvodnje i korišćenja, tako da živimo zdravije i svoje poslovanje učinimo inovativnim. Svi možemo biti uključeni u tranziciju i svi možemo imati koristi od prilika. Pomoći ćemo našoj ekonomiji da postane globalni lider tako što ćemo se kretati prvi i brzo se kretati. Odlučni smo da uspemo zbog ove planete i života na njoj – zbog prirodnog nasleđa Evrope, biodiverziteta, naših šuma i mora. Pokazujući ostatku sveta kako da bude održiv i konkurentan, možemo ubediti ostale zemlje da krenu sa nama“, kaže predsednica Evropske komisija Ursula fon der Lajen.

Šta je Novi zeleni dogovor?

U pitanju je plan razvoja nastao od strane različitih aktivista, progresivnih ekonomista, sinidkata, političara… koji slušaju nauku koja upozorava da klimatska kriza preti da ugrozi našu egzistenciju. Postoji već desetak godina i dalje je prilično nov. Ali je 2019. godine izašao u prvi plan kada su se socijalisti u SAD-u zaintersovali za ovo pitanje. Ideja koja je delovala neodrživo dobila je sve veću podršku. Naučnici su pričali o klimatskim promenama i upozoravali o posledicama još 70-tih i 80-tih godina, ali se političarima to tada nije činilo kao važna tema. Ako krenemo od toga da je glavni zadatak Vlade da zaštiti bezbednost svojih građana, postavlja se pitanje kako će nas zaštititi od velike prirodne katastrofa ako se ona desi. Vlada treba da nam pomogne da promenimo način na koji živimo, način na koji proizvodimo stvari… I na te izazove ne treba gledati kao naprobleme nego kao nove mogućnosti za građane i društvo.

„Evropski zeleni dogovor je prilika za poboljšanje zdravlja i dobrobiti ljudi transformacijom postojećeg ekonomskog modela. U pitanju je plan kako smanjiti štetne emisije, obnoviti naše prirodno okruženje, zaštititi životinje, stvoriti nove ekonomske prilike i poboljšati kvalitet života svih građana… U ovoj priči nema izuzetaka, svi imamo važnu ulogu i svaka industrija i država treba da bude deo ove transformacije. Štaviše, naša odgovornost je da osiguramo da je ova tranzicija pravedna tranzicija, i da niko ne zaostaje dok isporučujemo Evropski zeleni dogovor“, navodi potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans.

Evropski zeleni dogovor predstavlja potrebne investicije i raspoložive alate za finansiranje i objašnjava kako da se osigura pravedna i sveobuhvatna tranzicija. Ovaj plan pokriva sve sektore ekonomije, posebno transport, energetiku, poljoprivredu, građevinu i industrije poput čelika, cementa, IKT-a, tekstila i hemikalija.

Glavni delovi Novog zelenog dogovora

1. Smanjiti štetne emisije što znači prestati sa iskopavanjem i korišćenjem fosilnog goriva i preći na 100 % čistu energiju. Donosioci odluka bi trebalo da razviju i primene nacionalni plan za ukidanje uglja iz termoelektrana, uvedu najviše standarde za kontrolu zagađenja u već postojećim termoelektranama, uključe zdravstveni sektor prilikom razvoja energetskih i klimatskih politika i pitanja, uzmu u obzir efekte po javno zdravlje prilikom razvoja energetske i klimatke strategije, da se u budućnosti ne planiraju nove termoelektrane, kao i da se smanji korišćenje uglja za grejanje domaćinstava.

2. Stvoriti nove ekonomske prilike, nova radna mesta kao što su novi zeleni poslovi vezani za organsku hranu, solarnu energiju, reciklažu, edukaciju, čuvanje dece, starijh osoba… koji ne zagađuju okolinu, a doprinose zdravijem i srećnijem životu. Mora se posebno voditi računa o ljudima koji već rade u oblastima koji su najveći zagađivači i obezbediti im pravednu trenziciju. Vlade bi trebale da budu okrenute kao običnim ljudima, a ne ka bogatim korporacijama.

3. Zaštita životne sredine (čista voda, vazduh, zelene površine… sve što poboljšava kvalitet naših života)

4. Promovisati globalnu pravdu. Borba protiv klimatskih promena i zaštita životne sredine je zajednički poduhvat, gde sve regije i države članice ne počinju od iste tačke. Jedan od stavova je da bogate zemlje imaju moralnu odgovornost da pomognu najsiromašnijima da grade fer i čistu privredu. Zemlje u razvoju godinama optužuju najbogatije države koje su prve počele da zagađuju atmosferu da treba da preuzmu deo odgovornosti i tereta. Dakle, NZD ima zadatak da se bavi ekološkom, klimatskom, ali i krizom jednakosti.

Odakle potiče ideja

Samo ime se odnosi na New Deal nacionalni program predsednika Frenklina Ruzvelta koji je sprovođen od 1933. godine do 1938. godine u SAD-u. Cilj je bilo oživljavanje privrede zbog teških posledica Velike depresije. Kapitalisti nisu želeleli da učestvuju jer nisu videli profit u tome, pa je država preuzela kontrolu nad ekonomijom što se na kraju pokazalo kao dobar potez. Program je podrazumevao izvođenje javnih radova o trošku države, davanje povoljnih kredita farmerima, kao i državnu kontrolu privrede, naročito kontrolu cena. Ruzvelt je verovao da država treba aktivno da učestvuje u ekonomskim procesima i da pomogne svojim građanima da prebrode krizu. Ideja je bila da se stvore nova radna mesta, da se oživi ekonomija. Između ostalog Vlada je platila radnicima da sade drveće, da izgrade infrastrukturu, železnicu, davali su stipendije različitim umetnicima da stvaraju umetnička dela. Drastično je smanjen broj nezaposlenih. Ovaj primer iako nije bio savršen pokazuje da Vlada mora da radi u interesu većine, a ne samo za finansijski sektor. Naravno mnogo toga se promenilo od tada ali je New Deal iz 30-tih i dalje odličan primer kako država može kada hoće da brine o svojim građanima.

Hrabra ili bogata Vlada

Ključno pitanje koje svi postavljaju je odakle će doći novac za ovaj projekat značajan za opstanak planete. Vlade obično kažu da novca nema. Međutim stručnjaci tvrde da nije neophodno da imamo bogatu Vladu, već je važno da imamo hrabru Vladu. Britanska ekonomistkinja i savetnica brojih Vlada i organizacija Ann Pettifon u svojoj knjizi The Case for the Green Nev Deal tvrdi da je ekonomska promena potpuno moguća, na osnovu shvatanja da su finansije, ekonomija i eko sistem čvrsto povezani. GND zahteva posvećenost ekonomiji zasnovanoj na pravičnosti i socijalnoj pravdi. Stručnjaci takođe predviđaju da će ova investicija zahtevati mobilizaciju javnog i privatnog sektora. Najmanje 25% dugoročnog budžeta EU trebalo bi da bude namenjeno klimatskim akcijama, a Evropska investiciona banka pružiće dalju podršku.

Na kom nivou se dešava?

Zeleni dogovor može da se dešava na nacionalnom nivou kao što je bio slučaj u SAD-u. Može biti na regionalnom nivou kao što je Evropski dogovor. Postoje i udruženja poput C40 koje čini 97 najvećih gradova koji međusobno sarađuju na ovom projektu s ciljem očuvanja životne sredine. Kolika je njihova moć govore podaci da su u poređenju sa 2010. godinom kada je na ulicama tih gradova bilo 100 električnih vozila danas 66.000 električnih autobusa. Takođe18 metropola je zabranilo jednokratnu upotrebu plastike u odnosu na 2 iz 2010; 82 metropole je implementiralo biciklističke rute kao saobraćajnice u odnosu na 21 iz 2010; 24 metropole obezbediće do 2030. 100 % električne energije iz obnovljivih izvora u odnosu na 5 iz 2010. godine.

Takođe je jako važno osvestiti da promenama na bolje može da doprinese i svako od nas. Čuvari planete su ekološki osvešćeni građani. To može postati svako ko zasadi drvo, cveće, ograniči upotrebu vode, plastike, pesticida, recikira, pametno kupuje, koristi LED sijalice, umesto da se vozi automobilom koristi bicikl ili šeta, čime doprinosi smanjenju emisije ugljen-dioksida…)

Pravedna tranzicija

Iako nam je svima u interesu da energetsku tranziciju ubrzamo, ona nikako ne sme biti stihijska i neplanska. Jako je važno da nastavimo da govorimo otvoreno o promenema koje treba da budu po meri običnog čovek. Poučeni lošim iskustvima oko privatizacije na ovim prostorima zbog koje je veliki broj ljudi ostajao bez posla, sada moramo posledice nove tranzicije svesti na minimum, koliko god je to moguće. Veliki broj ljudi radi u tim oblastima i egzistencije im zavise od eksploatacije energenata kojih u budućnosti moramo da se oslobodimo. Ako se to završi tako što će neki ljudi ostati bez posla to svakako nije rešenje. Nikako ne treba da uradimo prvo implementaciju zakonodavnog okvira, a da onda ne znamo šta ćemo sa njima. Zato je važno govoriti o svemu i podržati građane koji su najranjiviji u ovom procesu. Naći im nova radna mesta u novim ekonomskim sektorima, organizovati edukaciju, programe koji će im pomoći da prevaziđu bolan i ni malo lak prosec tranzicije.

Zelena ili crna Srbija

Ako imamo u vidu da mi u Srbiji spadamo u najzagađenije gradove na svetu i koliko ljudi godišnje umire od posledica zagađenja, ideja energetski neutralnog kontinenta posebno je važna za nas. Energetska tranzicija i dekarbonizacija je u regionu tek počela i još uvek se shvata kao nametnuta obaveza, a ne kao prilika za razvoj. Sve države Zapadnog Balkana su najmanje ekonomski razvijene evropske zemlje na margini ozbiljnih dešavanja i promena u svetu.

Srbija je potpisnik Okvirne konvenije u UN o klimatskim promenama, ratifikovala je Kjoto protokol 2018. godine i ima status zemlje u razvoju. U skladu sa svojim statusom Srbija nema obavezu da smanjuje emisiju gasova sa efektom staklene bašte, ali s obzirom da je potpisnica konvencije i da je ratifikovala Kjoto protokol naša zemlja je preuzela obavezu utvrđivanja i sprovođenje akcija koje doprinose borbi protiv klimatskih promena. Srbija je takođe ratifikovala i Pariski sporazum 2017. godine i u obavezi je da podnosi nacionalne izveštaje, ali i da izradi svoj Nacionalno utvrđen doprinos, na koji način će se ona boriti sa klimatskim promenama i kako će smanjiti posledice tih promena.

Put ka kružnoj ekonimiji

Prvi izveštaj Srbije objavlje je 2010. godine i on je predstavljao osnovu za dalje akcije. Taj Nacionalno utrđen doprinos revidiran je 2015. godine. Srbija se obavezala da će do 2030. godine smanjiti emisiju štetnih gasova za 9,8%. Akcenat je stavljen na prilagođavanje određenih sektora privrede, veći udeo obnovljive energije i obećano je da će doći do ukidanja direktnih ili indirektnih subvencija vezanih za fosilna goriva i da će linearni oblik ekonomije (proizvedi – upotrebi – baci) biti zamenjen kružnom ekonomijom. Na žalost sve je i dalje na nivou teorije, a u praksi još uvek ništa nije promenjeno. Postoje veliki napori ministarstva za Zaštitu životne sredine s obzirom da je 2019. godine oformljena specijalna radna grupa za kružnu ekonomiju koja je izradila dokument „Put ka kružnoj ekonomiji“ ali i dalje ništа nije promenjeno u praksi.

“Glavni problem što nema koordinacije između vlasti. Ministarstvo rudarstva i energetike se obavezalo da će učestvovati u nacionalnom doprinosu Republike Srbije i da će da učestvuje u borbi protiv klimatskih promena. Oni objavljuju izveštaj o sprovođenju nacionalnog akcionog plana, ali kako sami navode situacija nije zadovoljavajuća iako postoji stalni rast izgradnje novih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije. Ako sve ostane samo na papiru, Srbija neće doživeti pravednu tranziciju. Još jedan problem uprkos priči o zaštiti životne sredine je otvaranje novih pogona termoelektrana u Srbiji (Kolubara i Kostolac). Mora što pre da se krene sa konkretnim akcijama, promenama i sprovođenjem strategija kako bi ljudi koji su uplašeni za svoju budućnost, sačuvali radna mesta i prešli na nove poslove.” zaključuje članica Foruma mladih Evropskog pokreta u Srbiji, Jelena Đurić.

Ključno pitanje je možemo li postići zacrtane ciljeve jer, jedno je obećavati na papiru, a sasvim drugo je realizacija ovog teškog plana. Stručnjaci tvrde da su ovi ciljevi ostvarivi samo zajedničkim odlučnim angažovanjem. Želimo da verujemo da će u budućnosti u Srbiji da se aktiviraju i građani i vlast, da će se više raditi na podizanju svesti građana o klimatskim promenema i značaju konkretnih akcija. Na tom putu promena moramo biti ujedinjeni svi. Ne samo vlada, nego svi mi kao građani, kao pojedinci ako želimo da spasimo planetu.

Ako ne sada, onda kada

Na ovogodišnjemCOP26 samitu koji je sastavni deo Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama predstavnici iz 197 zemalja su raspravljali o klimatskim promenama i svojim planovima za borbu. Pred samit koji je održan u Glazgovu ser Dejvid Atenboro upozorio je: „Ako nešto ne preduzmemo sada, biće kasno.“ Poznata tinejžerka eko ratnica Greta Tunberg rekla je na protestima da je samit COP26 o klimatskim promenama neuspeh, da svetski lideri ne rade dovoljno, optužila je Evopu da se lažno predstavlja, da su licemerni u zaštiti životne sredine, oštro kritikujući: „Svet gori, a oni drže bla bla goovre.“ Na protestnoj šetnji koju je organizovao škotski ogranak organizacije Petak za budućnost kojima je uzor ova mlada švedska aktivistkinja, čuo se glas mladih koji poručuju: „Ako ne sada, onda kada?“, „Ne razmišljate samo o profitu, oslušnite šta je planeti potrebno!“ i „Nema planete B!“

Ključno pitanje je možemo li postići zacrtane ciljeve jer, jedno je obećavati, a sasvim drugo je realizacija ovog teškog plana. Stručnjaci tvrde da su ovi ciljevi ostvarivi samo zajedničkim angažovanjem. Ako se još uvek pitate da li je moguće nešto uraditi, malo inspiracije može se pronaći u rečima ekonomistkinje Ann Pettifon „Ako smo kao društvo mogli pre pedeset godina, sa ne tako razvijenom tehnologijom da letimo na mesec, samo da bi videli možemo li to, onda sada kada je nešto tako važno u pitanju kao što su životi i budućnost naše dece, trebali bi za njih da možemo da rešimo svaki problem.“

Želimo da verujemo da će u budućnosti u Srbiji da se aktiviraju i građani i vlast, da će se intenzivnije raditi na edukaciji i podizanju svesti građana o klimatskim promenema i ulozi svih nas u tome. Moramo biti ujedinjeni Ne samo vlada, nego svi mi kao građani, kao pojedinci ako želimo da do promena dođe.

Mnogobrojne su nedoumice, neslaganja, brojna su pitanja, teorije, mišljenja… ali u jednom nema dileme – Klimatske promene ne znaju za granice! U ovome smo svi zajedno, sve nacije, različite generacije, svi kontinenti, i bogati i siromašni, i pesimisti i optimisti… Da bismo zaštitili budućnost života na zemlji, ne možemo da ostanemo samo na rečima. Na kraju, bez obzira da li planeta može da se spasi ili ne, ne postoji druga alternativa osim da probamo.

Jelena Ranković