Izbori u Zaječaru: da li se može napraviti paralela sa Beogradom?

142

Piše: Miljan Mladenović, Novi treći put

Krajem marta ove godine u Preševu, Kosjeriću i Zaječaru građani su imali priliku da iskažu svoj stav o dosadašnjem radu lokalnih vlasti i daju svoj glas opcijama u koje imaju najviše poverenja. Najviše pažnje javnosti privukli su izbori u Zaječaru na kojima je vladajuća Srpska napredna stranka, ovog puta ojačana prethodnim pobednikom lokalnih izbora Boškom Ničićem, ostvarila slabiji rezultat nego na prethodnim parlamentarnim izborima.

Kako su Zaječarci glasali ranije?

Organizacija Novi treći put u okviru projekta “Šta Srbija misli?” sprovela je brzo pilot istraživanje u prvoj nedelji nakon održanih izbora u Zaječaru. Cilj istraživanja bio je da se proveri razlog građana koji je uslovio rezultat izbora kakav smo dobili.

Ipak, pre svega, važno je bilo uporediti rezultate ključnih činilaca iz prethodnih nekoliko izbornih ciklusa da bi se uvidelo gde je došlo do značajnih pomeranja.

Na parlamentarne izbore 2016. godine izašlo je 26.594 građana od upisanih 53.787, što je nešto manje od 50%. Od ukupnog broja izašlih, za vodeću Srpsku naprednu stranku glasalo je 11.683, a za socijaliste 3.744 izaših. Na predsedničkim izborima naredne godine, pravo glasa u Zaječaru imalo je 53.364 građana, a isto je iskoristilo 26.683, što je tačno 50%. Na tim izborima, zajednički kandidat vladajuće koalicije bio je Aleksandar Vučić i osvojio je ukupno 13.708 glasova. Iste godine, na lokalnim izborima rezultati su bili nešto drugačiji: Boško Ničić sa svojim lokalnim pokretom osvojio je 7.358 glasova, a SNS 7.105. Senzacija ovogodišnjih izbora dr Nenad Ristović osvojio je 2017. godine 3.869 glasova, a SPS 2.142 glasa. Na tim lokalnim izborima glasalo je 23.058 birača, od 53.263 prijavljenih, što je nešto više od 43%.

Parlamentarni izbori 2020. godine nisu doneli značajna iznenađenja. Usled bojkota izbora od dela opozicionih partija, izlaznost je bila niža nego inače – nešto manje od 40% (20.156 od 50.985 upisanih građana). Od toga, za vladajuće naprednjake je glasalo 12.412 birača, dok su socijalisti dobili 2.425 glasova. Konačno, na lokalnim izborima 2021. godine, lista naprednjaka sa Boškom Ničićem na čelu osvojila je 10.838 glasova, SPS je ovog puta izborio podršku 2.157 građana, a dr Nenad Ristović ove godine je skoro duplirao rezultat iz 2017. godine – 7.047 glasova. Izlaznost je ove godine bila skoro 50% (25.137 od 50.463 upisanih građana).

Pilot istraživanje za internu upotrebu koje je sprovedeno u okviru projekta “Šta Srbija misli?” pokazalo je rezultate koji u dobroj meri objašnjavaju zbog čega je došlo do pada rezultata naprednjaka, uprkos većoj izlaznosti u odnosu na prethodnih nekoliko ciklusa.

Šta je uzrok lošijeg rezultata naprednjaka?

Iz prethodno navedenih rezultata može se laički zaključiti da su naprednjaci u kombinaciji sa socijalistima na republičkom nivou od 2016. do 2020. imali stabilnu podršku (2016. parlamentarni – 15.427; 2017. predsednički – 13.708 (zajednički izlazak); 2020 parlamentarni – 14.837). Ipak, kada se uporede lokalni izbori vidi se jasna razlika između 2017. i 2021. godine. Iz tog razloga, prva hipoteza koja se može postaviti jeste da glasači Boška Ničića iz 2017. nisu sledili njegov primer i glasali za SNS 2021. godine (2017 – lista Ničić + SNS + SPS = 16.605; 2021 – SNS sa Ničićem na čelu + SPS = 12.995). Takođe, manji broj glasova ove koalicije na lokalu 2021. u odnosu na republički nivo 2020. godine može se ogledati i u tome da glasači SNS nisu u potpunosti zadovoljni Ničićevim prelaskom u stranku i, uprkos podršci na republičkom nivou, ne žele da glasaju za SNS na lokalu.

Imajući te dve opcije na umu, sproveli smo probno istraživanje koje ispituje ove hipoteze.

Rezultati koje smo dobili u velikoj meri preklapaju se sa našim očekivanjima:

Ako se izuzmu neopredeljeni, da se Zaječar razvija u dobrom pravcu misli gotovo 64% građana, dok je broj onih koji misle da je pravac pogrešan 36%.

Uticaj COVID-19 na ekonomsku situaciju porodica ispitanih građana pokazuje da na najveći deo njih nije imao uticaj (38,1%). Korona je negativno uticala na 32,6% građana, a veoma negativno na 24,9%. Broj onih na čiji džep je virus pozitivno ili veoma pozitivno uticao je 4,3%.

Građani su političare ocenili u relativnom skladu sa ocenama koje se najčešće mogu čuti i za republički nivo. Najveću prosečnu ocenu građana dobio je Aleksandar Vučić, zatim Ana Brnabić, pa tek onda Boško Ničić. Na četvrtom mestu se našao Ivica Dačić, a peti po redu od navedenih imena je Aleksandar Šapić. Od trojice najprepoznatljivijih opozicionih političara najbolju ocenu je dobio Saša Radulović, a Vuk Jeremić i Dragan Đilas imaju gotovo identičnu ocenu. Svi opozicioni političari imaju prosečnu ocenu nižu od 2, a svi političari vlasti su između 2 i 3, osim predsednika Vučića.

Kada se pogledaju samo glasači naprednjaka iz 2020. godine, Aleksandar Vučić je dobio ocenu manju od 3 samo u 0,5% slučajeva, a Boško Ničić u čak 13,2% slučaja. Iz toga se može zaključiti da postoji određeni broj građana koji u velikoj meri podržavaju SNS na republičkom nivou, ali ne glasaju za partiju na lokalu zbog Boška Ničića koji se nalazi na čelu lokalnih naprednjaka.

Kada je u pitanju stav u vezi izbora 2022. godine, građane smo pitali da iskažu uopšteni stav. Najveći broj onih koji bi izašli na izbore glasao bi za kandidata/listu najjače partije vlasti (34,8%). Za kandidate/liste vladajućih partija koje nisu SNS glasalo bi 3,4%. Od opoziciono orijentisanih građana, za kandidata/listu nacionalne opozicije glasalo bi 1,7%, a za kandidata/listu proevropske opozicije glasalo bi 6,9% građana. Lokalnu grupu građana najradije bi zaokružilo 5,2% građana, a opozicionu listu koja bude imala najveće šanse za pobedu glasalo bi 3,3%. 14,7% građana već zna za koga bi sigurno glasalo, a čak 30% bi glasalo “za nekog drugog”.

Od građana koji već tačno znaju za koga će glasati bez obzira na ostale kandidate/liste, 59% je na ovogodišnjim lokalnim izborima glasalo za SNS, 22% za Dosta je bilo, a 12% za dr Ristovića.

Kada se ukrste podaci koji se odnose na glasanje 2020. i 2021. godine može se potvrditi hipoteza sa početka analize. Od glasača dr Ristovića na ovogodišnjim lokalnim izborima, čak 37% je 2020. glasalo za SNS, a 58% je prethodne parlamentarne izbore bojkotovalo ili nije izašlo.

Ako se podaci sa ovogodišnjeg glasanja ukrste sa stavom u vezi narednih izbora, dobijamo podatak da 21,5% ovogodišnjih glasača dr Ristovića planira da glasa za neku od partija vlasti, 42,7% će glasati za neku od opozicionih partija/koalicija, 12,3% bi glasalo za određenog kandidata bez obzira na ostale učesnike, a za nekog drugog bi glasalo njih 23,6%.

Iz celokupne analize prethodnog glasanja Zaječaraca i online istraživanja koje je sprovedeno u okviru projekta „Šta Srbija misli?“ može se zaključiti da je pretpostavka da postoji određeni broj građana Zaječara koji su simpatizeri SNS, ali na lokalu glasaju za druge opcije zbog Boška Ničića na čelu grada bliža realnom stanju od hipoteze da je deo Ničićevih glasača iz 2017. ostao opoziciono nastrojen. Pad u podršci SNS u Zaječaru je evidentan, ali značajno manji od onoga kako je predstavljen u medijima.

Šta ovi rezultati poručuju naprednjacima?

Kako se situacija sa korona virusom polako stabilizuje i život vraća u normalu, tako se sve češće spominje tema izbora. Naredne godine sigurno nas očekuju predsednički izbori, kao i gradski izbori u Beogradu. Osim ovih izbora, Vučić je najavio i vanredne parlamentarne izbore za narednu godinu, ali je to i dalje pod znakom pitanja. Iako sa podrškom na republičkom nivou naprednjaci nemaju nikakvih problema za sada, njihova pobeda u Beogradu u ovom trenutku je neizvesna.

Na parlamentarnim izborima 2016. naprednjaci i socijalisti su u zbiru u Beogradu prikupili oko 430.000 glasova. Naredne godine je Aleksandar Vučić, kao zajednički kandidat naprednjaka i socijalista, dobio poverenje nešto više od 400.000 Beograđana. Na gradskim izborima 2018. godine naprednjaci, socijalisti i Aleksandar Šapić (tada opozicioni političar) u zbiru su dobili 490.000 glasova. Konačno, na parlamentarnim izborima 2020. godine naprednjaci, socijalisti i novoformirani SPAS koja je tada formalno bio opoziciona partija osvajaju 470.000 glasova.

Sve češće se u medijima može čuti da bi Šapić mogao biti potencijalni kandidat vladajuće koalicije na gradskim izborima naredne godine. Ukoliko se preslika situacija iz Zaječara, to bi moglo da bude problematično za naprednjake iz dva ugla.

Prvo, kao i u slučaju Ničića, Šapić je deo glasača iz prethodnih ciklusa bespovratno izgubio ulaskom u vladajuću koaliciju. Drugi, na osnovu analize situacije u Zaječaru verovatno i važniji deo za naprednjake, odnosi se na nedovoljnu prihvaćenost Šapića među biračima SNS. Kao što skoro 15% glasača SNS u Zaječaru daje Ničiću ocenu 1 ili 2, tako postoji opasnost da i beogradski naprednjaci odluče da glasaju za druge opcije u slučaju da Šapić bude nosilac liste SNS. Primera radi, glasači SNS u Zaječaru Šapića ocenjuju ocenom manjom od 3 u više od 25% slučajeva. To ne mora značiti da je takva situacija i u Beogradu, ali svakako je veliki zadatak za partiju.

Brojka od oko 450.000 glasova može se smatrati magičnom kada je u pitanju Beograd. Iako na prvi pogled to možda ne deluje kao problem za naprednjake imajući u vidu da su pre godinu dana osvojili 20.000 glasova više, gorenavedeni problemi su svakako pretnja zbog koje će odluka o kandidatu morati ozbiljno da se ispita i prouči. Sa druge strane, olakšavajuća okolnost za njih može biti i nedovoljno konsolidovana opozicija i veliki broj opcija koje bi mogle da izađu na izbore. Što veći broj glasova za opcije ispod cenzusa, za naprednjake bi situacija bila lakša.