Tamara Tripić, osnivačica Mreže za demokratski dijalog, u intervjuu za FoNet, komentarisala je izveštaj Evropske komisije za Srbiju.
“Vraćanje Evrope”
Evropska perspektiva Srbije nije odlazak Srbije u EU, nego vraćanje Evrope u Srbiju. U tom smislu mi moramo zajedno sa našim partnerima iz Evropske Unije da pravimo strategiju i da imamo jasnu viziju gde naša država zajedno sa zemljama Evropske unije i treba da bude za 10 do 20 do 30 godina.
“Možeš ti to”
Podsetila bih vas na Izveštaj iz prethodne godine koji je bio oštriji nego što je ovaj, mislim da je tu razlog. Evropska komisija je shvatila, da ima posla sa jednim đakom koji ima problem da zadovolj i da dobije pozitivnu ocenu na kraju godine i da treba da da neku vrstu podsticaja tom đaku i onda je to jedno glađenje po glavi – možeš ti to. Ono što jeste problem, to je kada pogledamo Srbija stagnira od onog trenutka kada smo vrlo optimističkno otvorili sve ove pregovore, pa otvorili poglavlja i kada smo imali saradnju kada su nam dolazili državnici iz drugih zemalja, a sada smo došli u poziciju da nismo otvorili ni jedno poglavlje, da nismo ni zatvarali poglavlja. Nekako je sve to palo u zapećak i sada je negde ovo poruka “hajde možete vi to, hajde da krenemo.”
“Klasteri”
Dva su spremna, ali je potrebno da sve državne članice pristanu na to. Koliko sam ja čula, šansa za taj scenario je najmanja, ali naravno, sve ono što će da pomeri Srbiju iz ovoga stajanja na jednom koloseku sa strane, je nešto što bih ja volela i čemu se iskreno nadam.
“Briselski posrednici”
Pozdravljam činjenicu da su oni došli. Ono što ja mislim je da su naša očekivanja prema njima bila nerealno velika. To su ljudi koji su došli u našu državu da nam pomognu oko izbornih uslova, oni nisu država da bi mogli da reše probleme. Znači oni mogu da posreduju. Mi trenutno živimo u državi koja je definisana od drugih kao zarobljena država, ja delim to mišljenje, ali isto tako zarobljenost države neće rešiti niko sa strane nego suštinski mi.
“Vakcinacija regiona”
Tu smo čak negde možda i pokazali jednu lekciju i našim prijateljima iz Evrope, a to je da kada smo pravili globalni svet onda i odgovori ne smeju da budu nacionalni nego globalni. Sa druge strane nažalost našu zemlju, a čak i neke zemlje u okruženju, vode ljudi koji su kreirali sukobe devedesetih i oni su navikli na to paljenje i gašenje požara i da se na taj način gaje odnosi u okruženju. Ja mislim da je to prevaziđen koncept, da će i naša i države naših komšija morati da promene tu retoriku i da gradimo strateška partnerstva, a ne dnevno političke saradnje ili razmirice.
“Regionalno u Evropu”
Ja mislim da će se ići na to da se uđe zajedno. Mislim da je to za nas šansa, da se upravo zbog tog skepticizma o proširenju u EU, napravi takva atmosfera. Nama će biti lakše da uđemo, ako krenemo zajedno. Treba osmisliti šta je za nas najbolji strateški pristup, ali negde bi morali da pronađemo način da se izborimo upravo sa tim skepticizmom koji je krenuo u Evropi još od one ekonomske krize, pa migrantske krize i sada se još više razvija zbog ove pandemije.
Link do izvora https://fonet.rs/produkcija/agreman/36046494/djak-s-problemom.html