Zašto se nezadovoljstvo građana Srbije sve češće preliva na ulice? Kakvi su efekti građanskog aktivizma? Da li vera u promene istrajava i odoleva?
Ako u pretraživaču na svom Facebook profilu ukucate reč odbranimo, dobićete predloge da se pridružite nekoj od sledećih građanskih inicijativa: „Odbranimo reke Stare planine“, „Odbranimo Savski nasip“, „Odbranimo šume Fruške Gore“, „Odbranimo reke Zapadne Srbije“, „Odbranimo pančevački park“. Kada se ukuca reč sačuvajmo, na ekranu se izlistaju inicijative poput „Sačuvajmo Dunav“, „Sačuvajmo Zvezdarsku šumu“, „Sačuvajmo naš parkić“ ili „Sačuvajmo somborske drvorede“.
U gradovima širom Srbije mogli smo i možemo čuti i građanske aktiviste pokrenute sledećim parolama: „Stop krvavim košuljama“, „Ne davimo Beograd“, „Mame su zakon“, „Ko je rušio u Savamali?“, „Krov nad glavom“, „Vratimo trolu 28“, „Pravda za Mariju Lukić“, „Ujedinjeni protiv kovida“, „Bitka za Košutnjak“, „Ulice za bicikliste“, „Zajedno za čistu vodu u Zrenjaninu“, „Za naš kej“, „Za čist vazduh“, „Sloboda za Aleksandra Obradovića“, „Stop nelegalnoj gradnji na Pančićevom vrhu“, „Protiv diktature“.
U današnjoj Srbiji u kojoj organi i institucije vlasti ne poštuju Ustav i zakone, u kojoj se zabranjuju ili ograničavaju ljudska prava i slobode, u kojoj se javna dobra uzurpiraju radi ličnog profita dok se osnovne potrebe stanovnika zanemaruju, građani su, gotovo svakodnevno, prinuđeni da neka od svojih prava i sloboda brane ili čuvaju. Zahvaljujući njihovoj upornosti i nepristajanju na napravdu i poniženja, Facebook grupe se neretko pretvore u građanske incijative i proteste, a parole u grassroots aktivizam na delu.