Svakog osmog marta svet preplave izlivi pažnje, razumevanja i podrške. Cveće, tople poruke i mali znaci pažnje podsećaju nas koliko su žene važne, prepoznate i uvažene.
Ali ovaj dan nije samo dan slavlja. On je pre svega trenutak kada treba da napravimo presek stanja – koliko mogućnosti i prava zaista ima polovina svetske populacije.
Osmi mart je prilika da govorimo o pravima većinskog dela društva, jer u tom smislu „manjina“ već vekovima uspeva da održi primat u raspodeli moći i donošenju odluka.
Danas živimo u vremenu novih globalnih nestabilnosti. Autoritarni pristupi upravljanju i bezbednosni izazovi ponovo su u fokusu. Kao da pritom zaboravljamo da je još 1995. godine, Pekinškom deklaracijom, jasno potvrđeno da je kvalitet demokratije direktno povezan sa spremnošću društva da uključi sve svoje građane i građanke u donošenje odluka.
Kada demokratija slabi – slabe i prava. Tada raste neravnopravnost u pristupu resursima, smanjuju se mogućnosti za ravnopravno učešće u javnom životu, a nasilje i diskriminacija postaju vidljiviji.
Zato je Međunarodni dan žena i trenutak odgovornosti. Odgovornosti prema onima koji su još 1995. u okviru Pekinške deklaracije koja i dalje predstavlja jedan od najvažnijih globalnih dokumenata, postavili temelje borbe za ravnopravnost, ali i prema generacijama koje dolaze.
I da – cveće i poruke podrške prijaju. Ali uz njih ide i obaveza da probleme koje danas prepoznajemo ne ostavimo devojčicama koje tek treba da se rode.
Srećan nam ovaj važan dan.