U Srbiji je aktuelna rasprava o predlogu izmena Krivičnog zakonika koja izaziva veliku pažnju, posebno kada su u pitanju odredbe koje se tiču slobode govora. Dok se vlasti pozivaju na potrebu za zaštitom javne sigurnosti i sprečavanjem govora mržnje, mnogi analitičari i aktivisti ističu da predložene izmene nemaju jasne ni kriterijume ni utemeljenje. Nove odredbe bi mogle otvoriti vrata za zloupotrebe i suzbijanje kritičkog mišljenja, čime bi se ugrozila demokratija i prava pojedinaca. U svetu gde se demokratija suočava s brojnim izazovima, važno je postaviti pitanje:
Kako možemo očuvati slobodu govora kao osnovnu vrednost društva bez obzira na izazove koji se nameću?
Prema poslednjim istraživanjima, poverenje građana Srbije u pravni poredak i institucije suočeno je s izazovima, a uočeno je sve veće nepoverenje u institucije i demokratski proces. Kao ključna preporuka za izgradnju poverenja i unapređenje tog odnosa na relaciji građani – država ističu se reforme pravosuđa kroz unapređenje transparentnosti i nezavisnost institucija. Ipak, svedočimo situaciji gde s jedne strane reforme izostaju, a sa druge strane zakoni se učestalo menjaju što dovodi do još veće nestabilnosti u primeni prava. U poslednjih dvanaest godina samo Krivični zakonik promenjen je šest puta, a Zakon o krivičnom postupku osam puta. Uzimajući u obzir da veće države obično ne pristupaju izmenama ovako ozbiljnih zakona pre deset godina ili duže, kako bi obezbedile kontinuitet i predvidljivost, lako je uočiti izostanak dugoročne pravne politike i vizije. Advokat Nemanja Todorović napominje da bi promeni zakona trebalo da prethodi niz mera prevencije ukoliko su donosioci ozbiljni u svojoj nameri unapređenja društva:
“Donoseći novi zakon, vlast pere ruke. Kaže: eto doneli smo novi zakon. A gde je prevencija?… Pravda je odluka koju donese neutralan sud, a sada gazimo ideju pravde u krivičnom postupku.”
Ovakva pozadina ostavlja prostor za sumnje za koga i sa kojim ciljem se donose novi zakoni.
Sumnje o Političkim Motivima za Pojedine Izmene Zakona
U predlogu izmene Krivičnog zakonika vrlo glasno odjekuje uvođenje novog krivičnog dela – „objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela” – što predstavlja široko tumačenje koje može otvoriti vrata zloupotrebama. Predsednik Pokreta slobodnih građana i narodni poslanik Pavle Grbović, ističe da je cilj ove norme potencijalno suzbijanje aktivnosti građanskih i aktivističkih grupa na društvenim mrežama:
„Da se Štazi dosetio takve formulacije, Berlinski zid verovatno još ne bi pao. Kada postavite takvu normu u bilo kom pravu, a pogotovo u krivičnom pravu koje može da se toliko široko tumači, vi otvarate vrata jezivim zloupotrebama i otvarate vrata doslovno političkom, ali i ličnom progonu koji je nažalost aktuelan i bez takvih rešenja i do sada. Po mom dubokom uverenju, poruka koju država treba da šalje građanima jeste uz tebe smo , tu smo da ti pomognemo , a poruka koju nama država šalje kroz ova krivična dela je Oko tebe smo, svuda, pratimo šta radiš. “
Predlog zakona ukida mogućnost podnošenja krivičnih prijava protiv NN lica, što značajno može otežati istrage i narušiti osećaj sigurnosti građana koji su ranije mogli da prijave anonimne pretnje ili nasilje. To praktično znači da pretnje na društvenim mrežama ili putem drugih komunikacionih kanala više neće biti tretirane kao ozbiljne ukoliko se odmah ne identifikuje počinilac. Advokatica Sara el Sarag ističe zabrinutos da se ovakva izmena dopusti:
“Praksa je do sada negde pokazala da krivične prijave koje su podnesene protiv NN lica urode plodom. A sada zakonodavac, tj predlagač zakona hoće da skloni to i da vi kada podnosite krivične prijave ne možete da navedete NN lice, pa da se tužilaštvo bavi istragom i da to ide preko pravnog identiteta, što ne sme da se dopusti.”
Brojni postupci pokretani protiv aktivistkinja i aktivista koji su uzimali učešće na učestalim protestima proteklih godina u Srbiji, podvođeni su pod rušenje ustavnog poretka, a čini se da upravo novi zakonik postavlja još šire kriterijume za tumačenje ovog krivičnog dela. Posledice proizvoljnog tumačenja i primene ovako definisanih normi su produbljivanje represije u društvu i suzbijanje aktivizma, ističe aktivista Pavle Cicvarić:
“Mi danas živimo u represivnom društvu. Mladi su ucenjeni; mnogi studenti trpe posledice… ali što se više steže omča, imaćemo sve manje ljudi koji su zapravo željni da se time bave.”
Predložene izmene otvoreno ciljaju na građanske aktiviste i opozicione grupe, a mogu biti primenjene i protiv medija koji izveštavaju o protestima ili nezadovoljstvu građana.
***
Ova reforma zahteva hitno preispitivanje i prilagođavanje u skladu sa međunarodnim standardima slobode govora, zaštite ljudskih prava i pravne sigurnosti. Stručna javnost i relevantni subjekti treba da se uključe u javnu raspravu, a svaki predlog treba da se ispita s aspekta potencijalnih zloupotreba i povreda ljudskih prava. Preporučuje se postavljanje čvrstih standarda za donošenje ovako važnih zakonskih akata i veća transparentnost celog procesa:
Preciziranje zakonskih odredbi o govoru mržnje: Kako bi se sprečile zloupotrebe, potrebno je jasno definisati šta predstavlja govor mržnje, razlikujući ga od legitimne kritike i slobodnog izražavanja mišljenja.
Osiguranje javne debate pre usvajanja zakona: Organizovanje javnih rasprava i transparentnih konsultacija sa stručnjacima, organizacijama civilnog društva i građanima omogućilo bi sagledavanje rizika koje izmene nose i doprinos donošenju uravnoteženijih rešenja.
Uključivanje nezavisnih tela za nadzor: Formiranje nezavisnog tela koje bi nadgledalo primenu zakonskih odredbi i osiguravalo da ne dođe do zloupotreba ili selektivnog kažnjavanja.
Zaštita slobode medija i prava na kritiku: Uvođenje zaštitnih mehanizama koji bi omogućili novinarima i građanima pravo na kritiku bez straha od krivičnog gonjenja, uz osiguranje da kritički nastrojeni pojedinci i novinari nisu neopravdano ciljani.
Podizanje svesti o važnosti slobode govora: Edukacija javnosti o važnosti slobode govora i njenih granica kako bi građani razumeli svoja prava i obaveze, kao i mogućnosti za zaštitu svojih sloboda.
Redovno praćenje i ocenjivanje uticaja zakona: Periodična analiza primene zakona kako bi se procenilo da li doprinosi zaštiti ili ograničavanju slobode govora, uz mogućnost revidiranja odredbi koje bi mogle negativno uticati na demokratske procese.
Sve ove preporuke imaju za cilj da balansiraju između prava na slobodu izražavanja i odgovornosti države u zaštiti javnog interesa, omogućavajući otvoren dijalog i poštovanje osnovnih ljudskih prava. Neophodnost da se predlog ovih izmena ne prepusti slučaju mogla bi biti i Volterova (francuski filozof, pisac i polemičar):
“Ne slažem se sa onim što kažete, ali ću do smrti braniti vaše pravo da to kažete.”
***
Predlog izmene Krivičnog zakonika pored navedenih sadrži i čitav niz drugih odredbi koji prema zaključku kritičara idu na ruku samo onima koji ove izmene i predlažu. U magli nadležnosti uz brojne primere zloupotreba neophodno je podići svest o posledicama koje ovako štetno definisane norme mogu da proizvedu. Sa tim ciljem neophodna je saradnja između svih relevantnih aktera u informisanju šire javnosti, aktivno uključivanje svih građana u zaštitu njihovih prava i preduzimanje konkretnih mera poput navedenih u preporukama.