Komunikacija građana sa lokalnom samoupravom predstavlja temelj demokratskog učešća, dok opštine služe kao prva tačka kontakta između građana i države. U ovom kontekstu, važno je razumeti kako građani percipiraju svoju ulogu u pokretanju inicijativa, na koji način ih opštine mogu podržati u tome, kao i ukupnu važnost te saradnje za lokalnu zajednicu.
Iako se čini da na pitanje ovog odnosa već postoji odgovor koji kaže da dobra komunikacija mora postojati kao normalnost modernog političkog delovanja, praksa u Srbiji kaže drugačije. Takva situacija ne samo da otvara pitanje “gde je zapelo”, već tera da se podsetimo osnovne postavke funkcionisanja, nadležnosti, prava i odgovornosti.
Uloga opština u lokalnim zajednicama
Opštine predstavljaju ključni nivo vlasti jer predstavljaju polaznu tačku ne samo za pokretanje lokalnih pitanja, već i za razvoj odnosa na relaciji predstavnici vlasti – građani. Razvijen odnos građana prema lokalu, stepen njihovog angažovanja i uključenost u pitanja u lokalnoj zajednici predstavljaju osnovu iz koje se pretpostavlja uključenost u donošenje odluka na drugim nivoima. Ono što je ključna karika u razvoju ovog odnosa jeste motivacija koja bi po logici stvari morala da ide od onih kojima su ti isti građani poklonili poverenje i u čije ime donose odluke. Odgovornost donosioca odluka u opštini formalno je definisana. Ipak sama formalnost nije ni dovoljan ni jedini mehanizam koji treba da podstakne kako predstavnike vlasti da rade u korist građana, tako ni same građane da pokreću inicijative i ostvaruju svoja prava. Mnogi građani i dalje nisu svesni svojih prava i mogućnosti, a u takvoj magli, magli se i odgovornost. Loša komunikacija dalje rezultira odnosom nepoverenja na relaciji predstavnika vlasti sa jedne strane i građana u čije se ime odluke donose sa druge strane. Ključ dobre uprave je prevazilaženje ovog izazova i uspostavljanje dobre komunikacije zarad unapređenja demokratskog angažovanja.
Uspostavljanje odnosa (Primer dobre prakse – Medijana)
Prema izveštajima Fridom Hausa, Srbija godinama u nazad pada na demokratskoj lestvici beležeći sve lošije rezultate prema zadatim kriterijumima među kojima je i lokalno demokratsko upravljanje. Takvi rezultati ne ostavljaju mnogo optimizma za priču o dobroj praksi. Ipak, nakon izbora održanih u junu ove godine, opština Medijana u Nišu, druga po veličini gradskih opština u Srbiji (prva je Novi Beograd), izvojevala je promenu vlasti, a prvi koraci koje nova garniture preduzima svakako će poslužiti kao polazna osnova za dalju priču o unapređenju odnosa na relaciji predstavnici vlasti – građani.
U opštini Medijana, na primer, aktivno se podstiče učešće građana kroz inicijative poput poziva građanima da predlože ideje i projekte za budžet za 2025. godinu. Ova direktna akcija ima za cilj da premosti jaz između vlasti i građana, nudeći im priliku da oblikuju svoju zajednicu. Međutim, izazovi ostaju u obezbeđivanju da ovo učešće bude inkluzivno, da građani razumeju svoje mogućnosti za pokretanje inicijativa, i da opština bude percipirana kao partner, čak i kada nema direktna ovlašćenja da reši određene probleme. Otvaranje prostora građanima da uzmu učešće u kreiranju budžeta nije inovacija, ali ključnu razliku pravi način i transparentnost ovog poziva. Direktno upućen poziv građanima, a ne samo postojanje formalne mogućnosti, pokazuje proaktivan pristup ka unapređenju participacije, koji je još uvek retkost u političkom pejzažu Srbije.
“Skoro smo rekli da gradska opština Medijana nema svoj dan. Mi svakog dana primamo građane, da li ja kao predsednik opštine, gospodin Nešič kao predsednik Skupštine, ili neko od većnika. Ako danas neko zakaže u narednih dan, dva biće primljen. Ne bežim od odgovornosti, nadležnosti opštine jesu male, međutim, mi se ne krijemo iza tih malih nadležnosti. Ono što je naša nadležnost rešavamo odmah, ono što nije formiramo predmet i idemo ka institucijama grada.”
Mladen Đurić, novoizabrani predsednik GO Medijana
Za unapređenje participacije, pored uspostavljanja kanala komunikacije, važno je i uspostavljanje poverenja koje predstavlja motivaciju za učešće. Iako je izgradnja poverenja proces koji zahteva vreme, prvi koraci ostaju najvažniji za dalji razvoj. Tokom kampanje, nova administracija je obećala sistemske promene, a ne samo površinske reforme. Inicijative poput ukidanja nepotrebnih funkcija i preusmeravanja resursa na projekte pokrenute od strane zajednice, naglašavaju posvećenost konkretnim promenama i dobro skrojen pomenuti prvi korak u pravcu izgradnje poverenja i motivacije građana.
Dodatni mehanizmi za uključivanje građana
Pored poznatiih formalnih mehanizma za uključivanje građana kao što su javne rasprave, tribine i kanala za komunikaciju kao što su mejl, telefon i direktan sastanak sa čelnicima, progresivan pristup podrazumeva i uspostavljanje novih mehanizama i kanala u ove svrhe, poput korišćenja digitalnih alata i društvenih mreža.
Iako se digitalni prostor predstavlja budućnost komunikacije, predsednik Skupštine GO Medijana Miloš Nešić, podsetio nas je na neiskorišćeni potencijal tradicionalne komunikacije koji novo rukovodstvo razmatra. Zakon o lokalnoj samoupravi u članu 69. predviđa “Zbor građana” kao formalnu priliku da se građani organizuju, predstave probleme i dobiju odgovore od rukovodstva opštine.
“Zbor građana je mogućnost da se na inicijativu određenog broja građana održavaju sastanci na kojima prisustvuje rukovodstvo opštine, gde se analizraju problem i traže neke konkretne stvari od opštine. Građani će od sada moći ukoliko se organizuju, uvide da neki problem postoji, sa 100 potpisa da daju inicijativu na koju mi moramo da odgovorimo formalno. Moramo, ili predsednik opštine ili ja, da se pojavimo da održimo sastanak sa njima, da razgovaramo o tom problem i da nađemo rešenje. To je jedinstvena nicijativa trenutno u Srbiji.”
Miloš Nešić, predsednik Skupštine GO Medijana
Tatjana Nikolić, odbornica Zeleno levog fronta u GO Niš, koja je iz cipela aktivizma uskočila u cipele institucija, ističe kao važnost primenu pristupa sa “ulice” u aktivnosti koje organizuje kao odbornica.
“Nameravamo da zadržimo institute ulice, do sada smo i na ulici odžavali sastanke sa građanima, tribine, poslednja je bila na temu akušerskog nasilja. Dosta ljudi stane i razgovara sa nama otvarajući najrazličitije moguće probleme i to je sve materijal za i buduće razgovore o konkretnim pitanjima i potencijalnim rešenjima koji nameravam da iznesem i za skupštinskom govornicom. “
Unapređenje saradnje sa civilnim sektorom takođe se nalazi na listi dodatnih mogućnosti kako za uključivanje građana, tako i za raznolikost po pitanju rešenja koja se na temu određenog problema mogu naći.
“Ostvarili smo kontakt sa pojedinim predstavnicima iz civilnog sektora, a u planu nam je svakako širenje te saradnje. Raznolikost je naša snaga, lepo je da svako ima neko drugačije mišljenje i interesovanje, naravno da može doći i do neslaganja, ali mislim da je kreirana vrednost na kraju mnogo veća nego ako bi smo svi mislili identično. Izvlačenje zajedničkog sadržalaca na taj način je demokratija.”
Miloš Bošković, član veća GO Medijana
Korišćenje svih dostupnih mehanizama i uvođenje novih sa idejom da se unapredi odnos na relaciji donosioca odluka i građana je svakako proces, koji će trajati utoliko kraće, koliko se ranije krene u isti. Među brojnima koje smo pomenuli, odnos koji kreira rezultate da se unaprediti i na samom početku bez konkretnih mehanizama već prostom odgovornošću koja podrazumeva povratnu informaciju na poslati predlog.
„Jako je važo da se iskomunicira sa građanima koji šalju predloge, a ne kao mi da ne dobijemo nikakav odgovor. Stigao je predlog, može, ne može… Građani su željni komunikacije.“
Dragan Đorđević, predsatvnik civilnog sektora
Odnos grada i gradske opštine – Decentralizacija
Kada se ode korak dalje u analizi mogućnosti rešavanja problema na opštini nužno se stigne do pitanja nadležnosti. Ograničene nadležnosti posledica su visoke centralizacije. Kao model za unapređenje lokalnog upravljanja neizbežno se pominje decentralizacija. Decentralizacija se često posmatra sa strahom jer uvodi nivo vlasti koji je nepoznat i građanima i političarima. U Srbiji nikada nije postojao potpuno funkcionalan decentralizovani sistem, što otežava i građanima i zvaničnicima da zamisle njegove prednosti. Međutim, podsticanjem lokalne vlasti i osnaživanjem opština da deluju kao pravi predstavnici svojih zajednica, proces decentralizacije bi mogao doneti značajna unapređenja u javnom učešću i odgovornosti vlasti.
* * *
Odnos između građana i opština je ključan za stvaranje odgovorne i demokratske lokalne vlasti. U opštini Medijana, napori da se unapredi transparentnost, građansko učešće i proaktivno rešavanje problema predstavljaju model kako lokalne vlasti mogu služiti svojim zajednicama, čak i kada imaju ograničena ovlašćenja. Poziv građanima da podnose predloge projekata i uvođenje formalnih mehanizama za učešće, poput Zbora građana, predstavljaju značajne korake ka izgradnji participativnijeg i odgovornijeg sistema lokalne samouprave.
Uspeh ovih napora zavisiće od održavanja komunikacije, njenog unapređenja, sposobnosti upravljanja očekivanjima građana i kontinuiranog zalaganja za decentralizovanu vlast koja osnažuje opštine da deluju kao istinski predstavnici svojih lokalnih zajednica.