Zakon o lokalnoj samoupravi definiše lokalnu samoupravu kao pravo građana da upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama lokalne samouprave. Lokalna samouprava tako biva prostor u kom je moguće ostvariti najneposredniji kontakt između izabranih zvaničnika i građana. Pretpostavka je da veća neposrednost može proizvesti dublje rezultate ne samo u pogledu unapređenja kvaliteta života, već i jačanja demokratije u celini.

Buran politički život u Srbiji i borba protiv autoritarnog režima zahtevaju hrabrost, odlučnost i predanost. Zahtevaju da se ide korak po korak, gde će svaki biti bolje isplaniran od prethodnog. Dobar angažman na lokalu je jedan od tih koraka. Na lokalnom nivou lakše je demonstrirati alternativne pristupe upravljanju, inspirišući šire političke promene na regionalnom i nacionalnom nivou. Kroz efikasnu organizaciju nadležnosti unutar lokalnih samouprava, građani dobijaju priliku da se aktivno uključe u procese donošenja odluka, povećavajući tako transparentnost i odgovornost vlasti.

Lokalni izbori su, dakle, mnogo više od “malih bitaka”; oni su ključne tačke u borbi za demokratski razvoj i napredak društva. Kroz njih se gradi osnov za veće, nacionalne promene, potvrđujući značaj svakog glasa i svake izborne pobede.

Uloga lokalne samouprave

Bliskost sa građanima i odgovornost

Politički predstavnici na lokalnim nivoima često dolaze iz iste zajednice koju predstavljaju. U idealnoj slici upravo bi oni trebalo da najbolje poznaju i razumeju lokalne probleme i shodno tome efikasno reaguju. U praksi na žalost, situacija je daleko od idealne slike. Stefan Tasić, ispred Zeleno-levog fronta ističe da su ankete koje su radili sa građanima na Vračaru, pokazale visok stepen nezadovoljstva radom opštinskih službi: “Sve se stavlja u službi investitora i jednostavno opštinske službe su neme na potrebe građana. Mi moramo to da preokrenemo i da približimo, da sve moguće službe i inspekcije opštinske uprave rade svoj posao. Neophodno je da opštinu približimo građanima”.

Lokalni nivo bavljenja politikom je i najbolja baza iz koje se može krenuti u izradnju političkih kapaciteta kako kandidata tako i same organizacije.

Definisanje lokalnih politika

Kada govorimo o vidljivosti efekata konkretnih politika, ponovo dolazimo do lokala kao nivoa gde se rezultati najbrže vide i koji dalje mogu služiti kao primer dobre prakse za šire delovanje.  Dijapazon mogućnosti je veliki. Opštinske vlasti imaju nadležnost nad održavanjem infrastrukture, razvojem zelenih površina, pružanjem lokalnih usluga i podrškom lokalnim školama, što značajno utiče na svakodnevni život zajednice. Iznad tematskog fokusa, Tanja Cakić iz Demokratske stranke ističe važnost uključivanja građana u procese donošenja odluka kao osnovnog stuba svake politike i programa nezavisno od tematskog fokusa: “Opština mora da se vrati u svoju prvobitnu ulogu, da to bude mesto na koje dođete da rešite problem. Ako je to problem koji ne može da se reši na nivou opštine, da dobijete pomoć kako možete da ga rešite, na kom nivou vlasti, da se stvara zajedništvo. U tom procesu moraju se koristiti svi dostupni mehanizmi uključivanja građana.”

Odabir prioriteta na lokalu takođe počiva na razmeni i zajedništvu na lokalu. “Lokalne teme su ono što okuplja jednu užu zajednicu. Vi znate koji su vam problemi na Banjici, na Vračaru, vi nekako angažujete svoje komšije, svoje prijatelje, tu vašu najbližu okolinu. Okolinu u koju imate poverenja, delite zajedničke probleme, delite negde zajedničke vrednosti, svako ima neki svoj resurs da pruži bilo to znanje, bilo to vreme, bilo to neko pravno znanje, neko ko će daa sprovede kroz institucije”, ističe naša sagovornica Iva Stoiljković iz pokreta Kreni-Promeni.

Uspostava dobre komunikacije na relaciji politički predstavnici – građani, korak je koji prethodi realizaciji konkretnog programa. Participativno budžetiranje je jedan od konkretnih mehanizama uključivanja koje za cilj ima da omogući građanima da direktno učestvuju u odlučivanju o prioritetima trošenja budžeta, čime se povećava transparentnost i odgovornost vlasti.

Nadležnosti i mogućnosti lokalne samouprave

U rasponu nadležnosti i stvarnih mogućnosti kada govorimo o lokalnoj samoupravi trenutno postoji neiskorišćen prostor iako bi  on mogao biti mnogo sadržajniji. Upravo dimenzije tog prostora i njegov sadržaj prave razliku između dobrog i lošeg upravljanja. Nadležnosti su definisane zakonom (pr spisak nadležnosti – opština Vračar https://www.beograd.rs/lat/gradske-opstine/), a mogućnosti zainteresovanošću i znanjem lokalnih autoriteta. Primer te razlike je trenutna limitiranost proistekla iz centralizacije sredstava na nivou grada. Ono što oslikava mogućnosti jesu u prvom koraku lokalne akcije koje ne zavise toliko od sredstava, a proizvode efekat unapređenja života na lokalu, poput ekoloških akcija čišćenja, projekcije filma na otvorenom ili sređivanja dvorišta lokalne škole. U sledećem koraku tu je uključivanje trećih lica, poput preduzetnika koji posluju na lokalu, od kojih se putem donacija mogu obezbediti sredstva za postavljanje klupe ili sređivanje terena u parku. Ovo su samo neki od primera na putu ka stvarnim reformama usmerenih ka jačanju kapaciteta, decentralizaciji i povećanju participacije građana, kojim se mora poći kako bi lokalne samouprave postale još efikasniji i snažniji stubovi demokratije.

. . .

U zaključku, lokalna samouprava je ključna za razvoj demokratskog društva i unapređenje kvaliteta života građana. Efikasna organizacija nadležnosti unutar lokalnih samouprava omogućava bolje upravljanje resursima, veću transparentnost i odgovornost, kao i aktivnije učešće građana u procesima donošenja odluka. Da parafraziramo poznatu izreku: „Postoje li male bitke?“ Kada je reč o lokalnoj samoupravi, odgovor je jasan – svaka bitka je važna, jer svaka pobeda može biti kamen temeljac za veće, nacionalne promene.