Piše: Advokat Marko Pantić
Čitavu javnost u Republici Srbije, a nažalost i šire, najblaže rečeno je uznemiro slučaj koji se u novembru mesecu dogodio u Tehničkoj školi u Trsteniku. Naime, na video snimku koji se prvo pojavio na društvenoj mreži Tiktok, a potom kao požar proširio i na ostalim platformama, mogli smo da vidimo profesorku koja sedi za katedrom i učenike koji je uznemiravaju i sve to snimaju mobilnim telefonom. U jednom trenutku, jedan od učenika je izvukao stolicu profesorki i ona je pala na pod. Ceo događaj je propraćen nažalost gromoglasnim smehom ostalih đaka. Ni u jednom trenutku se nije čulo da se iko od prisutnih pobunio na ponašanje svojih drugara iz odeljenja.
Srbija je bila ujedinjena kao malo puta do sada kada je u pitanju neki društveni fenomen. Javnost je želela „krv“, a prosvetari su protestovali tražeći bolji status i uslove za rad. Deluje da su svi omanuli: i školski sistem i roditelji ovih mladih ljudi, ali i ti sami mladi ljudi koji su, kako smo saznali, na pragu punoletstva. Zbog velikog pritiska javnosti podneta je krivična prijava protiv troje maloletnika koji su učestovali u događaju. Šta dalje sledi?
Maloletničko krivično pravo, kako ga nazivaju pravnici koji se pretežno bave naukom, jeste grana prava koja je definisana posebnim zakonom (lex specialis) koji se primarno primenjuje u krivičnim postupcima u kojima su učinioci (ili žrtve) krivičnih dela maloletna lica. Reč je o zakonu „dugog imena koje se teško pamti“ – Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (skraćeno ZOMUKD). Iako je naziv zakona rogobatan i po malo težak za pamćenje, on ipak ne predstavlja toliki problem. Glavni nedostatak pomenutog zakona je taj što je donet 2005. godine, kada je na snazi bila „stara“ koncepcija krivičnog postupka u kojoj je istragu vodio sud (u funkcionalnoj nadležnosti istažnog sudije).
Kako je 2011. godine donet „novi“ Zakonik o krivičnom postupku koji je dijametralno izmenio koncepciju postupka – umesto suda istragu od tada vodi javno tužilaštvo – Zakon o maloletnicima (kako se nekad kolokvijalno naziva) se našao u raskoraku. Iako je stručna javnost (opravdano) očekivala da će ubrzo biti donet novi zakon o maloletnicima, to se nije desilo. I tako imamo pomalo apsurdnu situaciju da se još uvek, posle skoro deset godina od primene „novog“ ZKP-a, i dalje primenjuje „stari“ ZOMUKD. Koji su njegovi osnovni postulati?
Za sva krivična dela, bez obzira na zaprećenu kaznu zatvora, nadležan je viši sud i u okviru njega sudija za maloletnike. Logičan pandan je da optužbu zastupa više javno tužilaštvo koje postupa pred tim sudom, i u njemu javni tužilac za maloletnike. Za događaj koji je pomenut u prvom pasusu ovog teksta, nadležni sud je Viši sud u Kruševcu – po mestu izvršenja krivičnog dela. Kada su došli do ovih informacija, novinari su postavili pitanje Višem tužilaštvu u Kruševcu – da li je pokrenulo postupak protiv maloletnika koji su uznemiravali profesorku? Iz ovog tužilaštva je stigao odgovor da je podnet zahtev za pokretanje pripremnog postupka i da detaljnije informacije ne mogu dati zbog zaštite interesa maloletnika.
Pripremni postupak u maloletničkom krivičnom pravu je pandan fazi istrage u redovnom postupku. Razlikuje se po tome što ga (za razliku od istrage koju vodi nadležni tužilac) vodi sudija za maloletnike. Da bi se sprovodile radnje u ovom postupku, neophodno je prisustvo samog maloletnog osumnjičenog, njegovog zakonsog zastupnika (što je najčešće roditelj), u nekim situacijama predstavnika centra za socijalni rad, javnog tužioca za maloletnike i branioca okrivljenog (iz reda advokata) koji poseduje posebna stručna znanja za zastupanje maloletnika.
U pripremnom postupku se raspravlja o činjenicama koje su značajne za sam događaj koji može predstavljati krivično delo, kao i o činjenicama koje treba da rasvetle dosadašnji život i ponašanje maloletnika. Sprovode se radnje koje su nekada potpuno iste kao i u rednovnom postupku – saslušanje okrivljenog, ispitivanje svedoka, određivanje veštačenja ukoliko je neophodno.
Po okončanju pripremnog postupka javni tužilac odlučuje da li je događaj dovoljno raspravljen da može odmah da podnese optužni akt koji brže dovodi do okončanja postupka. Reč je predlogu za izricanje krivične sankcije u kojem tužilac kratko opisuje događaj, pravnu kvalifikaciju dela koje stavlja maloletniku na teret i predlaže (najčešće blagu) krivičnu sankciju. Ukoliko nadležni tužilac smatra da stanje stvari nije dovoljno raspravljeno – podneće predlog za određivanje glavnog pretresa. U praksi se to dešava najčešće samo za najteža krivična dela (silovanje, ubistvo, nedozvoljeni promet opojnih droga…) i mišljenje je autora teksta da povodom nevoljnog događaja iz Trstenika to neće biti slučaj. Valja spomenuti i krivične sankcije u maloletničkom pravu, posebno zbog činjenice da će mladi osumnjičeni, ukoliko budu osuđeni, ipak imati i sreće. Naime, Zakon o maloletnicima poznaje dosta blaže krivične sankcije od Krivičnog zakonika i ceo sistem je ustrojen na „davanje druge šanse“ učiniocu dela i njegovo vraćanje u društvo. Zakon o maloletnicima poznaje posebnu vrstu sankcija (koje KZ) ne poznaje. Reč je o vaspitnim merama koje se izriču rešenjem, a najblaža od njih je – pojačan nadzor maloletnika od strane roditelja. Opravdano se može postaviti pitanje da li je takva sankcija adekvatna da kazni mlade osumnjičene koje smo imali prilike da vidimo na onom snimku iz škole iz Trstenika. Međutim, to je pre pitanje za društvo u celini nego za krivično pravo – koje dolazi tek kao posledica