Piše: advokat Anja Kurteš
Tokom ove godine, u našem društvu je dosta aktuelna tema bila dodela nacionalnih frekvencija televizijama. U momentu pisanja ovog teksta, četiri nacionalne frekvencije su već dodeljene/produžene, dok je postupak za dodelu pete frekvencije sa nacionalnom pokrivenošću u toku. Dok čekamo rezultate konkursa i odluku REM-a u pogledu toga koja televizija će dobiti pravo da svoj program emituje na nivou nacionalne pokrivenosti, hajde da vidimo kako taj postupak funkcioniše sa pravne strane
Kao što je većini poznato, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je nadležno za dodelu nacionalnih frekvencija televizijskim i radio emiterima. Nacionalna frekvencija je, zapravo, kako to Zakon o elektronskim medijima definiše, pravo pružanja medijske usluge neodređenom broju korisnika. U cilju dodele nacionalne frekvencije, raspisuje se javni konkurs, a da bi pružalac medijske usluge dobio pravo da svoju uslugu pruža neodređenom broju korisnika, potrebno je da ispuni uslove određene zakonom i podzakonskim aktima. Dozvola se izdaje na period od 8 godina, i može se produžiti.
REM-ov Pravilnik o postupku izdavanja dozvole za pružanje medijske usluge na osnovu sprovedenog javnog konkursa detaljno nabraja koju je sve dokumentaciju potrebno podneti uz zahtev za dobijanje nacionalne frekvencije. Kako je propisana prilična količina dokumenata, među kojima su vlasnička struktura, tehnička opremljenost, prostorna opremljenost, ovom prilikom ćemo se skoncentrisati samo na programski elaborat, koji je takođe potrebno priložiti, a u kom pružalac medijske usluge navodi sadržaj programa koji će emitovati ukoliko dobije nacionalnu frekvenciju.
Ovde dolazimo do REM-ovog Pravilnika o minimalnim uslovima za pružanje medijske usluge i kriterijumima za odlučivanje u postupku izdavanja dozvole za pružanje medijske usluge na osnovu sprovedenog javnog konkursa, kojim je definisano koji je to programski sadržaj koji zadovoljava kriterijume za dobijanje dozvole za emitovanje sa nacionalnom pokrivenošću. Tako, prilikom odlučivanja, REM pre svega razmatra četiri ključne stvari: 1) u kojoj meri iz predložene programske koncepcije proizilazi da bi podnosilac prijave objavljivao kvalitetan i raznovrsan program; 2) u kojoj meri je podnosilac zahteva učinio verovatnim da će obezbediti odgovarajuće uslove za objavljivanje programa iz predložene programske koncepcije; 3) da li podnosilac prijave poštuje propise i profesionalne i etičke medijske standarde i 4) da li se pouzdano može utvrditi ko nad podnosiocem prijave ima kontrolu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije (ovde se radi o zabrani stvaranja monopolskog položaja).
Na osnovu ova četiri ključna kriterijuma, dalje se ocenjuju svi ostali uslovi koje treba ispuniti. Što se tiče samog programskog sadržaja, ovim Pravilnikom je propisano 13 tačaka koje se posebno cene, među kojima je, na primer, vrsta programa koji će i u kojoj meri biti zastupljen (informativni, dokumentarni, kulturno-umetnički, itd), zastupljenost sopstvene produkcije, zadovoljenje potrebe građana za informativnim, dokumentarnim, zabavnim, muzičkim, naučno-obrazovnim, kulturno-umetničkim i drugim programima, doprinos razvoju društva kroz emitovanje kvalitetnog programa, zastupljenost programa za decu, i tako dalje.
Takođe, propisano je da pružalac usluge u svom programu mora imati informativni program, naučno-obrazovni program, kulturno-umetnički program, dokumentarni program i dečji program i program za maloletnike. Informativni program mora činiti najmanje 10% ukupno godišnje objavljenog programa i pružalac usluge svaki dan mora emitovati vesti. Pri tome, definisano je i šta se smatra kvalitetnim programom, a to je program u kome naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dokumentarni ili dečji program, odnosno program za maloletnike, zajedno ili pojedinačno čine više od 20% ukupno godišnje objavljenog programa. U ovoj odredbi je problematično što se, hipotetički, može emitovati samo dokumentarni program u zastupljenosti od 20% godišnje, i smatraće se da je uslov ispunjen, iako, na primer, dečji ili kulturno-umetnički program uopšte nije emitovan. Tek ukoliko su ispunjeni ovi i ostali propisani uslovi, koji su suviše obimni da bi se mogli obraditi u ovom formatu, REM izdaje dozvolu pružaocu medijske usluge da svoje usluge emituje na nacionalnom nivou u periodu od 8 godina.
Kao što smo uspeli da vidimo, televizijski program mora biti kvalitetan i raznovrstan da bi se mogao objavljivati neodređenom broju korisnika i trebalo bi da zadovoljava potrebe građana za informativnim, kulturnim, dokumentarnim, obrazovnim sadržajima, kao i sadržajima za decu. REM je u julu ove godine doneo odluku da trenutni nosioci dozvola za emitovanje sa nacionalnom pokrivenošću ispunjavaju ove uslove i dodeljene dozvole produžio za još osam godina. Konkurs za petu nacionalnu frekvenciju je završen 11. oktobra, a odluka REM-a se očekuje do 26. novembra. Prijavile su se četiri televizije, i uskoro ćemo videti da li i koja televizija po kriterijumima REM-a ispunjava uslove za dodelu dozvole.