Dolazi zima 2023: I šta ćemo sad?

Pored potresa i promena prouzrokovanim kovidom, ukrajinskom krizom, poskupljenjima na svetskom tržištu, domaća elektroprivreda se suočava sa brojnim drugim problemima. Zašto zimu dočekujemo nespremni? O čemu vlast uporno ćuti? Ko je odgovoran i šta nam je činiti u hladnim danima koji su pred nama?

Reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića da smo imali teško leto, još težu jesen i da nas čeka najteža zima, građanima ne ulivaju nadu. Još manje spokoj. Srbija je već krenula da se suočava sa hladnim stanovima i kućama. Poskupeli su struja, drva za ogrev, pelet kojeg gotovo i da nema. Sve je izvesnije da ćemo tokom zime imati restrikcije struje, država će morati da obezbedi i potroši oko 1,5 milijardi evra kako bi obezbedila potrebe i potrošnju tokom zimskog perioda. Kupovina struje u toku grejne sezone je najskuplja mogućnost za države i svi su izgledi da to Srbiji ostaje kao jedina opcija.

Ministarstvo rudarstva i energetike poslalo je predloge preporuka za smanjenje potrošnje električne i toplotne energije za državnu upravu, jedinice lokalne samouprave, preduzeća u državnom vlasništvu, privredu i domaćinstva. Čelni ljudi različitih ustanova su počeli preporuke da tumače svako na svoj način.Tadašnja ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla da neće biti restrikcija struje, da ne treba da štede deca i da učuteljice bez potrebe dižu paniku kod roditelja. Takođe je izjavila da su svi subjekti u energetskom sistemu zemlje spremni za početak grejne sezone i da nema razloga za odlaganje. Potom je, zbog povoljnih vremenskih uslova, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić objavio da je grejna sezona odložena, sa procenom da je svaki dan odlaganja grejanja ušteda od nekoliko miliona evra.

Kako će funkcionisati život?

Preko medija dobijamo puno oprečnih i zbunjujućih informacija. Pored svega što možemo da čujemo od toga da neće biti restrikcija do toga da nas čeka katastrofa, zima nezaustavljivo stiže, a sa njom i ogromna neizvesnost i zabrinutost građana.

Domaću elektroprivredu pored ogromnog potresa na međunarodnom energetskom tržištu i velikog porasta cena muče i drugi problemi. Da li je razlog samo ukrajinska kriza ili dugogodišnje (ne)savesno rukovođenje EPS-om, da li sada živimo posledice nestručnog rukovođenja sistemom elektroprivrede, da li je država po ugledu na većinu država u Evropi pripremila planove za uštedu struje, kako će funkcionisati škole i bolnice, kako će funkcionisati privreda, kako će funkcionisati život i kolika neizvesnost stiže sa zimom 2023. godine?

O čemu se ćuti          

Kada se govori o energetskoj krizi u našoj zemlji kao razlozi se navode se rat u Ukrajini, kovid, opšta situacija sa energentima, promene na svetskom tržištu, potresi koje nismo mogli da kontrolišemo. Niko ne objašnjava kako smo i zašto kao nekadašnji izvoznik struje došli do toga da moramo da je uvozimo. Još manje se spominje ko je odgovoran za to. Na pitanje kakva nam je odgovornost prema energetskom sistemu poslanica i članica pokreta „Ne davimo Beograd“, Biljanа Đorđević primećuje: „Mi generalno kao zemlja imamo krizu odgovornosti kojа se ogleda u tome da se građanima ni za šta ne polažu računi. Niko ne podnosi ostavke zbog osećanja političke ili moralne odgovornosti. Narativ o krizi isključivo se svodi na to da je krivac rat u Ukrajini, nešto što mi nismo mogli da kontrolišemo. Nema govora o domaćem lošem upravljanju energetskim sektorom, koji je znamo svi preživeo bombardovanje, a neće preživeti desetogodišnjicu vlasti SNS. Ne priča se o proizvodnji energije, šta smo planirali i kako smo nekada mogli da izvozimo struju, a sada ćemo je uvoziti i to po užasno skupim cenama. Sve to će nas sprečiti da radimo ono što bi trebalo, a to je dekarbonizacija i ulaganje u nove izvore energije.“

Usko povezana sa temom odgovornosti jeste korupcija koju poslanica Demokratske stranke Tatjana Manojlović vidi kao problem broj jedan u Srbiji i dodaje: „Kada se zauzda korupcija koja je pustila pipke svuda, u svim segmentima, onda ćemo moći da idemo napred. Kada svako bude savesno i odgovorno radio svoj posao možemo da kažemo da idemo evropskim putem.“

Ko nam je kriv?

Poslanica Stranke slobode i pravde Jelena Milošević podseća: „Prva havarija u TENT-u je bila 12. decembra, a to je 74 dana pre rata u Ukrajini. Dakle, ovde nema govora da mi imamo problem sa strujom zbog rata u Ukrajini. Mi imamo problem isključivo zahvaljujući katastrofalnim kadrovskim rešenjima. Mi smo naše resurse upropastili. Godinama imamo problem, ne proizvodimo dovoljnu količinu uglja, što se krilo. Upravo zbog te odgovornosti, koja je jako važna. I sada imamo da smo u prvih šest meseci već u minusu oko 600 miliona evra, što znači da će godišnje biti preko milijardu. Da smo se domaćinski odnosili prema našim resursima mi bi smo struju izvozili. Mi nismo saterani uza zid zbog svetske krize. Oni su nas saterali uza zid postavljanjem vlasnika pečenjare na mesto direktora najkompleksnijeg i možda najvažnijeg preduzeća u Srbiji. Kriva je isključivo vlast koja je postavila nestručne ljude da rukovode tako važnim sektorom. U pitanju je eksplicitni primer neodgovornosti, uništavanje nekih od najvažnijih resursa u zemlji, kao što je elektro energetski sistem.“

Pozitivan primer iz komšiluka

Srbija je bogatija sa energestkim resursima od Republike Srpske. Ali ona očigledno nije upravljala elektroprivredom na naš način. Zato će Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) ove godine izvoziti struju i zaraditi oko 800 miliona evra. Struja u RS košta 6,4 evrocenta po kilovatu, u Srbiji je 8,2. Sa poskupljenjem u septembru 40% je skuplja struje kod nas od RS. Mi smo mogli kao oni da izvozimo, ali smo zbog lošeg upravljanja EPS-om izgubili 1,8 milijardi evra. Moglo smo da imamo energetsku stabilnost i da narednih 10, 20, 50 godina nemamo energetsku krizu. Sada sa svim potraživanjima EPS duguje 3 milijarde evra, što znači da neće moći da kreditira sva potraživanja iz svojih sredstava i bojim se da šta će u budućnosti biti na našim EPS. objašnjava Jelena Milošević.

Na osnovu nekih ranijih slučajeva privatizacije državnih preduzeća, nesavesno upravljanje EPS-om može biti da možda nije slučajno. „Inženjeri sa kopova iz Lazarevca su nam svedočili da se tamo ložilo blato. To nije samo neznanje mora biti i loša namera. Da se država pokaže kao nesposobna da upravlja i da to vodi ka privatizaciji EPS-a. To smo već viđali kao metod za prodaju državnih kompanija.“ zaključuje Tatjana Manojlović.

O čemu se govori        

Globalna kriza je uzdrmala ceo svet i neosporno osećamo njene posledice. Ali dobrim delom je u pitanju nacionalna krivica zbog koje ćemo teže podneti svetsku energetsku krizu. Sav teret borbe sa energetskom krizom se prenosi na građane. Najviše se govori o budućim poskupljenjima kao i o merama štednje. Ali umesto sistemskog rešavanja za nešto što je nacionalno pitanje, što je posao države, odgovornost se prenosi na građane. Nameće se priča o štednji kao ličnoj odgovornosti svakog stanovnika. Ako oni ne štede struju onda neće biti potrebe za restrikcijom, nećemo imati nestašicu energije i nećemo potrošiti toliko novca za uvoz struje. Eto i sam predsednik Srbije izjavio je da je ugasio sva svetla na spratu gde mu se nalazi kabinet i isključio frižider, kako bi doprineo štednji električne energije.

Zajedno za bolju budućnost

Preporuke i podizanje javne svesti o važnosti energetske efikasnosti, racionalne upotrebe energije i korišćenje obnovljivih izvora energije sa ciljem smanjenja potrošnje su dobre i korisne. Što se tiče štednje svako odgovoran bi trebao da podrži preporuke od ministarstva. Kultura štednje postoji i u mnogo bogatijim zemljama od naše. Ali u ovom trenutku sve deluje kao gašenje požara. Kao prebacivanje odgovornosti na građane. Zamenićemo sijalice, poklopićemo šerpe, gasićemo svetlo… Razumno ćemo koristiti struju u svojim domovima. Sve što je do građana uradićemo. Ali kada će razum preovladati na nivou države? Kada će stručnjaci, planski i sa vizijom voditi važne sisteme ove zemlje? Jer samo tako ćemo dobiti izvesnost i nadu da će nam biti bolje. Da će nam stvarno biti bolje, a ne kao što svakodnevno javljaju na televiziji. Na sajtu javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije piše – Zajedno gradimo budućnost. A da to ne bi zvučalo kao oglodana fraza, za budućnost Srbije i energetskog sistema potrebni su i odgovorni građani ali i odgovorna država. Jer elektroprivreda mora biti zdrava!

Piše: Jelena Ranković

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *