Piše: Jelena Ranković

Život u gradu: Od neizdrživog do održivog

Održivi razvoj se ne može postići bez značajne promene načina na koji gradimo i upravljamo urbanim prostorima. Zato kada pogledamo sve ono što je poslednjih decenija u Beogradu srušeno, izgrađeno i ono što tek ima u planu da menja sliku i funkciju grada, neminovno se postavlja veoma važno pitanje- kakva budućnost čeka građane sadašnje i buduće.

U okviru Programa za održivi razvoj, Ujedinjene nacije su 2015. godine usvojile Ciljeve održivog razvoja. Ovi Globalni ciljevi, kako ih još nazivaju, su osmišljeni kao poziv na zajedničku akciju država članica da se iskoreni siromaštvo, zaštiti životna sredina i klima kao i da se osigura mir i prospreritet za sve ljude, najkasnije do 2030. godine. Stavka Održivi gradovi i zajednice je samo jedan od tih 17 međupovezanih Ciljeva koji se odnose na najveće razvojne izazove sa kojima se suočavaju ljudi u Srbiji i u celom svetu.

Procesi urbanizacije se sve više ubrzavaju i prema predviđanjima UN do 2025. godine u gradovima će živeti 60% ukupnog stanovništva, dok će do2050. godine na Zemlji živeti preko 9 milijardi ljudi, od toga 75% u gradovima, u urbanim i suburbanim zonama. Ovim tempom rasta, predviđanja su da će porast stanovništva izuzetno opteretiti infrastrukturu i životnu sredinu u gradovima. Već sada se skoro 60% vode za piće direktno i indirektno troši u gradovima, koji takođe koriste oko 75% ukupne energije i emituju 80% gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Brz rast gradova kao rezultat porasta broja stanovništva i sve veće migracije, doveo je do toga da je ekstremno siromaštvo često skoncentrisano u urbanim sredinama.

Šta je održvi grad?

Po definiciji autora Herberta Girardet „Održivi grad je grad koji funkcioniše na takav način da su svi njegovi građani u stanju da ispune svoje sopstvene potrebe, a da pri tome ne ugroze stanje prirodnih sistema ili životne uslove drugih ljudi, kako u sadašnjem vremenu, tako i u budućnosti.“

Održivi razvoj se ne može postići bez značajne promene načina na koji gradimo i upravljamo urbanim prostorima. Pa tako na primer održiva zajednica bi trebalo da zaštiti i unapredi životnu srednu koristeći efikasno energiju, vodu i druge prirodne resurse, da ograničava sva zagađenja, minimizira otpad, ponovo ga koristi kroz reciklažu, kompostiranje ili sagorevanje za dobijanje nove energije… Ovakva zajednica teži da poštuje društvene potrebe tako što gradi nove i unapređuje već postojeće objekte. Samo jedan od izazova je zbrinjavanje sve većeg broja stanovnika u gradovima. Cilj je učiniti gradove bezbednim, humanim, obezbediti sigurno i pristupačno stanovanje svima. Isto tako, podrazumeva i investicije u javni prevoz, planiranje i očuvanje postojećih zelenih površina i bolje urbanističko planiranje, potpunu digitalizaciju, uvođenje alternativnih vidova saobraćaja…

Pod održivim gradom podrazumeva se odgovoran grad pa su na listi ciljevi kao što su vrednovanje, ohrabrivanje i zaštita različitosti i lokalne raznovrsnosti, isticanje preventivne akcije zdravstvenih servisa, podmirivanje lokalnih potreba iz lokalnih izvora kada god je to moguće, obrazovanje za sve, kao i mogućnost da svi građani učestvuju u donošenju odluka od javnog interesa.

Zaštita životne sredine

Mnogi gradovi u svetu su zaštitu životne sredine već uvrstili u svoje najvažnije prioritete. Međutim, gradovi moraju da održe komplikovanu ravnotežu između zaštite životne sredine, kvaliteta življenja i konkurentnosti. Zato se postavlja pitanje da li održivost može da bude vodeći princip na osnovu koga će se planirati budućnost grada. Briga o životnoj sredini često se zapostavlja radi razvoja konkurentnosti urbanih sredina. Ipak, srednjeročne i dugoročne investicije u zaštitu životne sredine višestruko se isplate. Njima se poboljšava kvalitet života gradskog stanovništva, a povećavaju i ekonomsku efikasnost gradova.

Problemi u gradu

Ako pogledamo sve promene poslednjih decenija u Beogradu, sve ono što je srušeno, šta se izgradilo, i ono što tek ima u planu da menja sliku i funkciju grada, neminovno se postavlja pitanje kakva budućnost čeka građane sadašnje i buduće.

Samo u glavnom gradu je dugačka lista problema koji čine život neizdrživim. Tu su novo naselje Beograd na vodi, plan gradnje oko vodoizvorišta Makiš, zbog čega stručnjaci upozoravaju da Beograd može ostati bez vode. Suočeni smo sa ekološkim problemima, jedan smo od najzagađenijih gradova na svetu tokom zime, sa lošim upravljanjem otpadom, lošim urbanističkim razvojem, bespravnom gradnjom. Imamo velike probleme sa rešavanjem kulturnog nasleđa, građevinskom uzurpacijom zelenih provršina, neuređenošču parkova i javnih površina. Građani se žale na haos u sabraćaju, gužve i rupe na putevima, loš javni prevoz, sve manje mesta za parking, nepostojanje kanalizacije za prigradske opštine… Nema dovoljno mesta u vrtićima, sveprisutna je korupcija, energetska neefikasnost, loša zaštita od elementarnih nepogoda, sve više je starijeg stanovništva, pasa lutalica…

Ima li nade za Beograd?

Jedno od važnih pitanja je kako se institucionalno rešavaju svi ovi problemi? Da li za postizanje ciljeva treba da budemo bogata ili hrabra država? Prvo treba po prioritetima posložiti sve i videti koji su gorući problemi u našem gradu. Stručnjaci koji su hrabri da progovore, upozoravaju da mi uopšte nemamo urbanizam. On se sveo na ispunjavanje želja investitora koji su u sprezi sa vlašču. Prisutna je totalna otuđenost vlasti od građana. Teško da se može govoriti o javnom interesu, a glavni zadatak urbanistističke profesije je upravo da se bavi javnim interesom građana. Iza nas su izbori u Beogradu i tesan rezultat koji će omogućiti živu i dinamičnu raspravu o budućim projektima za grad. Imajući u vidu aktivnosti koje su u prethodnom periodu promenile u mnogome sliku grada, način života kao i izgledne planove izgradnje od velike je važnosti da pričamo o izazovima života u gradovima jer je i Beograd slika ideja kako će izgledati gradovi i na koji način će se razvijati u ostatku Srbije.

Kako pretvoriti viziju u realnost

Način na koji se može uticati na urbanizaciju tako da ona doprinosi održivom razvoju je da se menja struktura grada, zgrade i sistemi infrastrukture, saobraćajna infrastruktura, način života građana… Sve to zahteva interakciju prostornog planiranja, saobraćaja, ekonomije, životne sredine i drugih praktičnih politika koje se vode u gradu. Za sve te promene takođe je neophodna saradnja institucija gradske vlasti, privatnih preduzetnika i NGO, uključivanje domaćinstava, kao i rad na promeni svesti prosečnog građanina, čineći ga odgovornim, edukovati ga kako da promeni odnos prema životnoj sredini i planeti uopšte. Jer kako je to lepo rekao Đorđe Miketiće iz koalicija MORAMO „Ekologija je mnogo više od zaštite reka, zemlje i vazduha. Ekoliogija je harmoničan odnos prema svetu ali i ljudima. Ona je sveobuhvatni princip ravnoteže, a ne bahatosti, filozofija održivosti kako prirodnih tako i društvenih ekosistema.“

Za početak važno je imati sve smernice za stvaranje održivog grada. Potom znati da se održivi razvoj ne može postići bez značajne promene načina na koji gradimo i upravljamo gradovima. I na kraju treba biti svestan da su pokretačka snaga svega ipak ljudi. Potrebno je da razgovaramo, da vlast čuje šta građani žele. Pri tome treba imati na umu kako samo oslanjanje na političke strukture da nas izbave iz neizdrživih gradova neće doneti previše rezultata. U stvaranju održivog grada potrebno je da krenemo od sebe, od preispitivanja svojih navika, što podrazumeva podizanje svesnosti i konstantnu edukaciju. Sve ove promene i rešenja problema se ne mogu desiti preko noći. Ali važno je da se o tome priča u ime kreiranja nekog boljeg sveta za nove generacije koje dolaze.

Leave a Reply

Your email address will not be published.