Aktivizam je više od ukazivanja na probleme i odbrane javnog interesa. On podrazumeva i ogromnu hrabrost. Jer u Srbiji, aktivizam sve više liči na pokret otpora sa svim rizicima koje on nosi sa sobom. U borbi za bolji život, ljudi preuzimaju na sebe teret sistema koji se obrušava na pojedince u želji da se uplaše, povuku i odustanu. I naravno da posluže kao primer drugima koji su pomislili da dignu glas i bore se.
Po definiciji aktivizam je nenasilna borba pojedinaca ili grupa koje žele da podignu svest javnosti o nekim temama, da pokrenu inicijativu koja bi doprinela društvenim promenama i rešavanju problema. Aktivisti koji se samoorganizuju žele da skrenu pažnju na određena pitanja koja su od javnog značaja. Bore se za slobodu i pravedno društvo. Cilj im je da utiču na institucije da rade u interesu svih građana, da budu transparentnije u procesu donošenja odluka. Njihove aktivnostu su usmerene na odbranu javnog interesa koji je sve češće, uz korupciju, podređen privatnom i partijskom interesu. U Srbiji, aktivizam poslednjih godina sve više liči na pokret otpora sa svim rizicima koji ta borba sa sobom nosi. U borbi za svoj grad, park, šumu, bolji život, čistu vodu, protiv urbanističkog haosa i korupcije, ljudi preuzimaju na sebe teret sistema koji se sve više obrušava na pojedince i pokušava da ih melje same, izdvojene iz mase u želji da se uplaše, povuku i odustanu.
Borba uprkos pritiscima
O ljudima koji kroz aktivizam brane javni interes, o njihovim idejama, ciljevima i protiv čega se bore objaktivno nećemo pročitati u režimskim medijima. Ali zato kada je potrebno narušiti ugled i socijalno diskreditovati te ljude, onda je propagandna mašinerija vlasti dobro uigrana. Mediji sa nacionalnom frekvencijom i portali sinhronizovano plasiraju neistine o aktivistima, izvrću istinu i preuveličavaju u negativnom kontekstu svaku njihovu aktivnost. Na ovaj način osim što vlast želi da ih zastraši, šalje se poruka i ostalim građanima, potencijalnim aktivistima, političkim protivnicima, preostalim savesnim novinarima da će i oni biti provučeni kroz mehanizam toplog zeca režimskih medija. Međutim neki ljudi su odabrali da im borba za bolje društvo postane svakodnevni deo života i ne žele da odstupe od svojih ideja, uprkos najrazličitijim pritiscima koje trpe oni i njihovi najbliži.
Kada sistem udari na pojedinca
Da je i novinarstvo u zoni visokog rizika primer je slučaj Ane Hegediš Lalić, jedine novinarke u Evropi koja je privedena zbog izveštavanja o borbi protiv korana virusa. Ona je optužena da širi paniku i lažne vesti, dok je poštovala svoje profesionalno pravo da ne otkrije izvore u Kliničkom centru, od kojih je dobila informacije kakva je zaista situacija u bolnici. U medijima je nazivana lažovom, izdajnikom, neprijateljem Srbije, čak su joj zamerali i to što je za psa izabrala mađarsku vižlu. Dve godine nakon svega Ana kaže da represija ne može zaustaviti istinu i dodaje: „Noć u pritvoru je pokrenula jednu veliku stvar, a to je da je svetska javnost napokon upoznata s tim da u Srbiji nema nikakvog dijaloga, a kamoli slobode medija. Moj slučaj je ohrabrio ljude na mikro nivou da se probude i progovore. Živimo u zemlji u kojoj novinar mora da garantuje izvoru da će biti zaštićen jer mu sa druge strane preti otkaz i najbrutalniji napadi koje proživljavaju svi koji se usude da progovore. Smatram da sam time što sam izdržala ogroman pritisak da zaštitim te ljude, potvrdila svoj kredibilitet i dala do znanja ljudima koji su spremni da progovore da će biti zaštićeni. Moja redakcija i ja smo spremni da taj rizik preuzmemo na sebe.“
Vlast ignorisanjem pomera granice aktivizma
Kada se iscrpu sva institucionalna sredstva, kada nekoliko hiljada ljudi potpiše peticiju, a institucije i sistem ostanu nemi na to, na scenu nastupa kreativan aktivizam, performansi poput krika koji treba da skrenu pažnju na probleme. Da li je to efikasnije od klasičnog aktivizma, pisanja tužbi, prigovora, objašnjava aktivista Omladinske studentske akcije Brajan Brković koji je priveden zbog prekidanja javne sednice Komisije za planove o Nacrtu Generalnog urbanističkog plana: „Mi ne bežimo od institucionalnog poretka, bitno je da postoji pisani trag, ali kad ćute onda moramo da reagujemo drugačije. Vlast ignorisanjem potreba građana pomera granice aktivizma. Preko 12.500 ljudi je potpisalo primedbe na GUP. Gajili smo nadu da će ipak ti potpisi imati težinu i da će donosioci odluka shvatiti šta građani ne žele. Ali taj Nacrt nije u interesu građana i Novog Sada, nego političkih i biznis elita. Prekidanje sednice bio je jedan od poslednjih načina na koji možemo da se izborimo da se naša reč čuje.”
Brajan Brković je već šest godina aktivista uprkos pritiscima, privođenjima, blaćenju i dalje ne odustaje. Prolazio je svašta od informativnih razgovora u policiji, krivičnih prijava, uvreda, nadziranja dronom ispred prozora solitera u kojem živi… Kada je sa drugim aktivistima prekinuo sednicu, u medijima je objavljeno da su ušli sa zapaljenim dimnim cevima, da je u pitanju politička manjina koja hoće da parališe grad, poredlili su ih sa fašističkim oblicima delovanja… „Postoji paradoks u ovom čudnom vremenu gde je sve polarizovano, tako da blaćenje od strane tabloida na sreću neki ljudi shvataju kao vrstu akreditacije da se bavite ispravnim aktivizmom.“ zaključuje Brajan.
Odbrana prirode od moćnika
Da jedna plemenita ideja kao što je potreba ljudi sa sačuvaju prirodu može da završi milionskim tužbama i pretnjom zatvorom pokazuje primer aktivistkinje iz pokreta Odbranimo šume Fruške gore, Dragane Arsić.. Ovaj pokret podneo je niz inspekcijskih prijava zbog malverzacija u upravljanju JP Nacionalni park Fruška gora. Zbog ukazivanja na ugroženost nacionalnog parka, našli su se na udaru lažnih profila na društvenim mrežama i portala, a Dragana Arsić je targetirana kao lažni ekolog koji napada Frušku goru i protiv nje podnete su brojne tužbe. Da nema ovakvih ljudi koji su motivisani čistom ljubavlju prema prirodi, javnost ne bi saznala o seči šume, privatnim firmama koje iz ličnih interesa uništavaju životnu sredinu
„U onom trenutku kada smo otkrili da su moćni ljudi umešani u te nezakonite radnje i kada smo počeli to da dokazujemo i prijavljujemo inspekciji i sudskim putem, tog trenutka smo došli u fokus čoveka koji je moćan i finansijski i politički. Mi smo izneli istinu, što njima nije odgovaralo. Posle protesta koji smo organizovali Svi za šume, šume za sve i kada smo počeli da informišemo javnost o čemu se radi, da institucije ne reaguju i da su svi umreženi, tada su počele tužbe i napadi. Ideja je bila da se zastrašimo i povučemo.“ objašnjava Dragana Arsić.
Ko god počne da se bavi aktivizmom u Srbiji zarad nekog opšteg interesa mora da bude svestan da će se suočiti sa brojnim neprijatnostima na ličnom nivou. Aktivizmom se boriš i za druge građane, a onda je tužba uperena protiv tebe kao pojedinca. Sudski procesi mogu da traju godinama i potrebno je puno energije, ali i novca da izađeš na kraj sa mašinerijom koja je uperena protiv tebe. Kako se nosi sa tim Dragana Arsić kaže: „Kada uđete u aktivizam visokog rizika shvatite da vam zaista treba pomoć, dobar advokat, podrška porodice, prijatelja… Raste solidarnost drugih organizacija, saradnja i umrežavanje kao i međunarodna podrška. Dobijam energiju od svih ljudi koji mi veruju i koji podržavaju ono što radim.“
Aktivizam za zdrav razum
Koliko god bio težak put, aktivizam se polako sve više razbuktava širom Srbije. Važno je izbaciti na površinu sve probleme, skretati pažnju na njih, da ljudi saznaju šta se dešava u svim krajevima zemlje. Poslednjih godina se pojavilo mnogo lokalnih, građanskih, ekoloških inicijativa. Ljudi se bude, dižu glas, reaguju na probleme, brane život, vodu, vazduh, šume… Blokada mostova rezultirala je time da je povučen Zakon o eksproprijaciji što je jasan dokaz koliku snagu ima civilno društvo kada se ujedini oko zajedničkog probelma. Konkretne pobede motivišu i pokazuju da ipak ima smisla ne odustati. Ono što je još važnije, sa malim pobedama se širi uverenje da su građani, a ne političari, ti koji moraju da budu pitani. Važno je kod ljudi probuditi svest da je moć u njihovim rukama, da mogu da utiču na promene, da je ovo njihova zemlja i da se vredi boriti da u Srbiji pobedi zdrav razum.
Jelena Ranković