Iz beogradskog adresara ubrzo će, prema odluci gradskih odbornika, biti brisana četiri toponima.U prošlost odlaze Kornatska, Lošinjska, Riječka i Šibenička ulica.Kornatski i Lošinjski arhipelag koji krasi izrazita gracioznost karakteristična za, kako je Krleža definisao područje „Istočnog Mediterana“ od izuzetne su prirodno-geografske vrednosti a Rijeka i Šibenik su od izuzetne društveno – istorijske važnosti, za srpski narod, njegovu istoriju i kulturu.I da nije tako, da na ovim poručjima nisu živeli ,delali i stvarali Srbi, revanšizam se ne sprovodi preko toponima, već preko ličnosti i pojedinaca.Takvih primera revanšizma ima u svakom većem gradu regiona nekadašnje zajedničke države Jugoslavije.Ali toponimi su nešto drugo.I to pogotovo u Beogradu, sa njegovim nasledjem i njegovim vrlinama. Ostavićemo sada po strani činjenicu da je odlika velikih gradova poštovanje  tudjeg  i uvažavanje različitosti i osvrnuti na činjenicu da je takva lista „ otpisanih“ obračun i sa delom sopstvene istorije.Obračun sa „hrvatskim „ toponimima predstavlja obračun sa danas  neshvatljivom kategorijom -Srba katolika. 

Srba katolici su  se nalazili  u Dalmaciji, prvobitno u Dubrovniku i Cavatu, a manjim delom i u Zadru,Splitu, Kninu,Sinju i Šibeniku.Dubrovnik je bio centar Srba katolika i u njemu je od 1849-1908. do aneksije Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske izlazilo sedam srpskih almanaha, kalendara, časopisa i listova.U Splitu su Srbi katolici izdavali jedan list, u Zadru jedan časopis, poput „Srpsko -dalmatinskog magazina“ i „Zviezde“.Srbi katolici su tesno saradjivali sa Srbima pravoslavcima kao i sa Hrvatima koji su bili zainteresovani za opšteslovensku odnosno jugoslovensku ideju.U svom delovanju oni su tesno saradjivali i sa Beogradom, Mostarom i svim drugim gradovima čija je inteligencija bila posvećena jugoslovenskoj ideji.Tako Simo Matavulj u svojim „Uspomenama“ beleži da su prilikom osnivanja „Srpskog lista“1880.godine u Dubrovniku prisustvovali i brojni srpski kulturni i umetnički uglednici. Iz Beograda su stigli, pored zvaničnika i Stevan Stojanović Mokranjac, iz Ugarske baron Jovan Živković, Jovan Jovanović Zmaj i Bogdan Medaković a iz Mostara je stigao i Aleksa Šantić.

Ovaj kratak istoriografski prikaz imao je za cilj da ukratko dočara odnose  izmedju današnje Srbije i Srba u Dalmaciji, zbog čega brisanje ovih toponima predstavlja jedan nonsens, koji usled istorijski bližeg gradjanskog rata u Jugoslaviji i još opasnijih tendencija  verske uniformnosti nacije dovodi do simboličkog poništavanja jednog izuzetno važnog dela nacionalne istorije, koji nam je neophodan da bi današnje izuzetno složene odnose u kojima živimo mogli i razumeti.A razumevanje problema jeste dobar deo njegovog rešavanja.

Posebno je i uočljivo kod ovog pitanja jeste ono što je uočio Valtazar Bogišić koji je još pre jednog veka shvatio da je suština problema odnosa između narodnog i političkog, gde je narodno dakle ono što je esenciija odredjenog etosa i etnosa,  i izdvojio, osamostalio i zaštitio od svega onoga što tu osnovu prisvaja,menja njenu suštinu i vrednost, prekrajajući time osnovni pravac jedne samosvojne celine, sa svim njenim promenama, temperaturama, preobražajima i protivrečnostima u kojima se skrivaju i dejstvuju kreacija i imaginacija, uzroci ponašanja i životnih tokova, sa svim onim silama koje formiraju kulturu, pa je takav način razmišljanja najvažnija forma zaštite samosvojnosti i budućnosti naroda a da je narodnom najveća prepreka ovo političko, ukoliko ono ne uzima u obzir narodno sa naučnog aspekta, ne uvažavajući njegove osobenosti,jer narod nije nekakva mehanička uredba kojoj se može promeniti oblik, ili u ovom slučaju zaobići njegovo postojanje i zameniti ga drugim oblikom koji je takodje mehaničke prirode.

Srbi u Dalmaciji jesu jedna važna istorijska kategorija, kao i navedeni nazivi ulica čiji se naziv menja.Takva intervencija je po sebi veštačka i neprirodna, kao što je veštačka je tvorevina bio pokušaj stvaranja integralnog jugoslovenstva i on je u svojoj biti nesumnjivo bio protiv osobenosti narodnog, kao što ništa manja greška i nije distanciranje od svega što zaliči na jugoslovensko.Put do stvaranja bolje budućnosti ne leži u ignorisanju i odricanju od prošlosti, već njenom istraživanju i razumevanju.Razumevanje prošlosti dovodi do razumevanja odnosa, a ono do saradnje na zdravim osnovama.Do toga se ne dolazi brisanjem toponima.

By

Leave a Reply

Your email address will not be published.