Politička situacija u Srbiji – novembar 2021

U periodu od 24. do 30. novembra sprovedeno je onlajn istraživanje javnog mnjenja na teritoriji Srbije bez Kosova i Metohije. Usled nedovoljnog broja popunjenih upitnika sa Kosova i Metohije, ova teritorija je izbačena iz naknadne analize. U istraživanju je učestvovalo 1.525 punoletnih građana koji su naknadno stratifikovani na osnovu pola, godina, regiona, obrazovanja, i glasanja na izborima 2020. i 2017. godine. Obrada podataka izvršena je u programima Microsoft Excel i SPSS, a podaci su naknadno vizualizovani pomoću Microsoft Power BI alata. Margina greške uz nivo pouzdanosti od 95% za procenat proporcije 50% je 2,51%, a za 3% je 0,86%.

Rio Tinto

Pitanje koje je prethodnih godina, a pogotovo prethodnih nekoliko meseci privuklo veliku pažnju odnosi se na Rio Tinto. U našem istraživanju ispitanicima je postavljeno pitanje “Da se sutra održava referendum o dozvoli Rio Tintu za iskopavanje litijuma, kako biste glasali?”

Ubedljiva većina svih opredeljenih ispitanika po ovom pitanju, izjasnila se da bi sigurno glasala protiv ovog predloga, čak 86,1% njih, dok bi verovatno protiv glasalo njih 6%. Sa druge strane, procenat onih koji bi sigurno dozvolili iskopavanje je 4,1%, a verovatno bi iskopavanje odobrilo 3,8%.

Konsenzus svih ispitanika, bez obzira na njihove demografske predispozicije i političke preferencije, najširi je upravo kod ovog pitanja, te je nivo odudaranja različitih kategorija ispitanika u odnosu na prosečnu vrednost veoma nizak.

EU i NATO

Kada je u pitanju članstvo Srbije u EU i NATO, ispitanicima su postavljena pitanja “Da se sutra održava referendum o ulasku Srbije u EU/NATO, kako biste glasali?”.

Kada je u pitanju članstvo u EU, blago preovlađuje zeleno svetlo za ulazak u EU. 30,7% opredeljenih ispitanika bi sigurno glasalo za ulazak, a 23,8% njih verovatno bi bilo za. Sigurno bi protiv ulaska Srbije u EU bilo 24,4% ispitanika, a verovatno protiv bi bilo 21,1% ispitanika. Po ovom pitanju postoji jasna razlika između ispitanika različitih političkih preferencija, pa su tako ispitanici koji su glasači koalicije NADA i Dveri u velikoj meri protiv ulaska Srbije u EU, dok su ispitanici koji bi glasali za eventualnu koaliciju LSV-LDP-GDF-SMS, kao i koalicije SSP-NS-DS-PSG i Zelenih partija većinski za ulazak u EU. Ispitanici koji podržavaju koaliciju SDS-NOVA nešto su više naklonjeni ulasku Srbije u EU od proseka svih ispitanika, dok su podržavaoci DJB i SNS-SPS-SDPS-JS-PS-PUPS nešto manje naklonjeni ulasku u EU od proseka.

Kada je u pitanju NATO, 54% svih opredeljenih ispitanika sigurno bi glasalo protiv ulaska, dok bi verovatno protiv bilo još 24,6% njih. Sigurno za bi glasalo 9,5% ispitanika, a verovatno bi za bilo još 11,9%. Kada se svi ispitanici podele po političkim preferencijama, može se uočiti da podrška NATO savezu preovlađuje jedino među ispitanicima koji podržavaju eventualnu koaliciju LSV-LDP-GDF-SMS.

Kosovo

Kada je ova tema u pitanju, moramo unapred da navedemo na koji način je postavljeno pitanje ispitanicima. Pitanje je glasilo “Da se sutra održava referendum o budućnosti kosovskog pitanja, da li biste Vi podržali sledeće predloge?”, a potom se pred ispitanicima našlo više potencijalnih predloga koje su oni “prihvatali” ili “odbijali”. Naknadnom analizom komentara na upitnik, primetili smo da je određeni broj ispitanika pogrešno protumačio pitanje i smatrao da treba odgovore poređati tako da se odabere “najmanje zlo”. Imajući u vidu da broj ovih komentara nije bio dovoljno veliki, odlučili smo se da ipak javno objavimo rezultate i za ovo pitanje.

Najmanju podršku opredeljenih ispitanika imala je opcija prema kojoj bi Srbija bezuslovno priznala nezavisnost Kosova* (69,5% sigurno protiv, 11,8% verovatno protiv, 9,6% verovatno za, 9,2% sigurno za). Slično tome prošlo je još 5 različitih ponuđenih varijanti koje su uključivale priznavanje Kosova* a zauzvrat dobijanje nečega (investicije, sever Kosova i Metohije, ubrzan ulazak u EU, eksteritorijalnost manastira ili razmena teritorija).

Ipak, jasna razlika primećuje se kada se u predlogu navede da Srbija ne priznaje, već samo odobrava ulazak Kosova u UN. U slučaju da Srbija odobri ulazak Kosova u UN, a zauzvrat dobije ubrzani ulazak u EU, ovaj predlog bi sigurno ili verovatno podržalo 30% opredeljenih ispitanika, a kada bi zauzvrat Srbija dobila velike investicije, za bi bilo još 2,8% ispitanika više. Na kraju, najveća stopa odobravanja uočava se kod predloga po kojem Srbija ne priznaje Kosovo, dopušta ulazak Kosova u UN, a sever Kosova i Metohije ostaje deo Srbije. Ovakav predlog na referendumu bi sigurno ili verovatno podržalo 37,3% svih opredeljenih ispitanika.

Kada se ispitanici podele po političkim afinitetima, konačan ishod podrške se ne razlikuje puno sa nekoliko izuzetaka. Kao i u slučaju referenduma o ulasku u NATO, ispitanici koji bi glasali za eventualnu koaliciju LSV-LDP-GDF-SMS većinski bi glasali za svaku od ponuđenih opcija. Jedina druga dva slučaja da neka opcija za rešenje kosovskog pitanja dobije nadvećinsku podršku u nekoj politički opredeljenoj grupi odnose se na predlog prema kojem sever Kosova i Metohije ostaje deo Srbije, a Srbija dozvoljava ulazak Kosovu u UN, bez priznanja. U pitanju su ispitanici koji podržavaju koaliciju SDS-NOVA i Zelenu koaliciju (NDMBGD, EU, ZZS) i ova prednost je minimalna (55%, odnosno 50,6%).

Izbori

Ukoliko bi se sutra održali zajednički predsednički, parlamentarni i gradski izbori u Beogradu, na izbore bi izašlo oko 56,6%, tj. oko 3.730.000 svih građana. U Beogradu bi ova brojka bila nešto veća – 58,3%, tačnije oko 930.000 birača. Među našim ispitanicima ova brojka je značajno viša, ali polazimo od tačke gledišta da je u Srbiji realan broj birača oko 5.100.000, što je u istraživačkoj javnosti prihvaćeno.

Parlamentarni izbori

Našim ispitanicima postavili smo dva pitanja kada je u pitanju izborna preferencija. U prvom pitanju smo ih pitali za koju samostalnu partiju bi glasali, a u drugom su im ponuđene koalicije, od kojih su neke već zvanično formirane, a neke slobodno projektovane.

Kada bi se parlamentarni izbori održali sutra, 49,5% opredeljenih ispitanika bi glasalo za Srpsku naprednu stranku, dok je podrška njihovim partnerima (SDPS, PS i PUPS) ukupno dodatnih 0,6%. Za njihove partnere u vladajućoj koaliciji, socijaliste, glasalo bi 7,4% opredeljenih, a za Jedinstvenu Srbiju Dragana Markovića Palme još 0,4%. Kada su u pitanju partije opozicije, najbolji rejting ima Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa sa projektovanih 9,5% podrške, a prate je Narodna stranka sa 4,4% i Ekološki ustanak sa 4%. U borbi za cenzus našlo bi se nekoliko partija: Zavetnici (2,8%), NDMBGD (2,6%) i DJB (2,5%). Sve ostale partije nalaze se daleko od cenzusa i u ovom trenutku ne deluje realno da imaju šanse za samostalan prelazak cenzusa. Partije manjina prema našem istraživanju osvojile bi ukupno 2,2%, što je nešto manje od predviđanja da manjine osvoje oko 4%, a to je uslovljeno potencijalnim nedostatkom ispitanika pojedinih nacionalnih pripadnosti.

Kod pitanja koje se odnosi na koalicije, koalicija SNS-SPS-SDPS-JS-PS-PUPS bi osvojila većinu i za nju bi glasalo 55,7% svih opredeljenih ispitanika. Iza nje se nalazi novoformirana koalicija SSP-NS-DS-PSG-PZP sa 17,9%, a cenzus bi prešla i zelena koalicija (NDMBGD-EU-ZZS) sa 8,8%. Blizu cenzusa je i koalicija NADA (POKS i DSS) sa 2,9%, Zavetnici sa 2,7% i DJB sa 2,2%. Sve ostale koalicije u ovom trenutku ne deluju da imaju realne šanse za prelazak cenzusa.

Svi čitaoci ovog teksta u nastavku imaju priliku da pomoću interaktivnog grafika uoče razliku između glasanja različitih demografskih grupa.

Beogradski izbori

Kada bi se sutra glasalo za odbornike Skupštine grada Beograda, najveći broj ispitanika sa prebivalištem u Beogradu glasao bi za Srpsku naprednu stranku – 43,3%. Koalicioni partner SNS, SDPS dobio bi još 0,5% glasova. Socijalisti bi mogli da računaju na 7,9%. Od opozicionih partija najbolje stoje SSP sa 10,9% i NDMBGD sa 10,6% podrške opredeljenih ispitanika. Samostalno bi cenzus prešli i narodnjaci sa 6% i Ekološki ustanak sa 3,6% ispitanika. Blizu cenzusa bi bili i DJB sa 2,9% podrške i DSS sa 2,5%. Sve ostale partije bi samostalno bile ispod 2%.

Kada su u pitanju koalicije, koalicija vladajućih partija SNS-SPS-SDPS-JS-PS-PUPS imala bi podršku 47,9% ispitanika, a cenzus bi prešle još tri koalicije – SSP-NS-DS-PSG-PZP sa 25,3%, NDMBGD-EU-ZZS sa 13,5% i koalicija NADA (DSS-POKS) sa 3,8%. Sve druge koalicije imaju manje od 2% podrške opredeljenih ispitanika.

Kada su u pitanju beogradski izbori, naglašavamo da je ukupan broj ispitanika u našem istraživanju koji je odgovarao na ovo pitanje 426, te je margina greške značajno veća. U skladu sa tim, ovo pitanje ne bismo preporučili da se posmatra kroz prizmu posmatranja rejtinga već praćenje trendova u odnosu na prethodna istraživanja (naše julsko istraživanje možete pogledati ovde). U tom smislu, uočava se manji pad vladajućih partija (51,7% u zbiru u novembru, a 53,4% u zbiru u julu) i opozicione koalicije (SSP-NS-DS-PSG u zbiru u novembru 19,4%, a 21,4% zbir u julu), dok je primetan rast kod zelenih partija (15,3% u zbiru u novembru, a 10,8% zbir u julu). Ipak, ovo se odnosi na pojedinačne rejtinge partija. Kada su u pitanju koalicije, vladajuća koalicija beleži nešto veći pad, a najveće opozicione grupacije beleže umeren do visok rast.

Predsednički izbori

Kada je ova tema u pitanju, prilikom formiranja upitnika naš tim posvetio je dosta vremena smišljajući način da ispita raspoloženje ispitanika o ovoj temi. U prethodnom istraživanju koje je sprovedeno u julu ispitanicima je data sloboda da sami upišu ime kandidata za kojeg bi najradije glasali, dok smo ovog puta rešili da ponudimo širok spisak potencijalnih kandidata od kojih bi ispitanici birali najviše tri kandidata koje bi najviše voleli da vide na glasačkom listiću. Svesni da ovo pitanje ne donosi realne zaključke koji kandidat bi osvojio koji broj glasova, već samo skraćuje mogućnosti ispitanika da napišu bilo koje ime i ostavlja mogućnost da procenimo širu sliku podrške kandidatima, verujemo da smo pomoću kvantitativne procene dobili realne pokazatelje za predsedničke izbore.

Najveći broj ispitanika obeležio je kao jednog od svojih željenih kandidata Aleksandra Vučića (46,9% ispitanika), dok je drugo mesto zauzela Marinika Tepić sa 27,3%. Kod potencijalnih kandidata vlasti visok nivo podrške imaju i Ivica Dačić, Ana Brnabić i Aleksandar Šapić. Kada je opozicija u pitanju, više od 10% opredeljenih ispitanika volelo bi na listiću da vidi i Zdravka Ponoša, Miodraga Majića i vladiku Grigorija.

Ipak, ove procene pokazuju tvrdu bazu birača, tačnije pokazuju kolika bi bila početna baza različitih kandidata. Kada se pristupi dodatnoj analizi i tome koje su karakteristike ispitanika, dolazi se do poprilično drugačijih zaključaka.

Ono što je u ovom trenutku sigurno, to je da Aleksandar Vučić jeste izbor broj 1 za ispitanike koji bi glasali za vladajuće partije. On u svojoj bazi ima dobru pokrivenost među glasačima svih koalicionih partnera, za mnoge ispitanike on bi bio jedini kandidat za kojeg bi glasali u ovom trenutku, i kada se sve to ima u vidu deluje da bi pobeda za ovog kandidata, čak i u prvom krugu na kraju verovatno bila izvesna.

Kod svih drugih kandidata primećuje se nedostatak podrške u pojedinim grupama ispitanika: Ana Brnabić ima dobru podršku među naprednjacima u gotovo svim kategorijama, osim među čvrsto antievropskim glasačima, ali joj nedostaje veće poverenje koalicionih partnera, tačnije ispitanika koji bi glasali za socijaliste. Šapić ulazi jednim delom čak i u opoziciono nastrojeno biračko telo (pogotovo među ispitanike koji bi glasali za partije poput DSS i Dveri). Ipak, postoji nedostatak odabira među jednim delom naprednjaka koji je često stavljao Tomislava Nikolića kao izbor, kao i među socijalistima.

Miloš Vučević ima nedovoljno dobro razvijenu regionalnu mrežu podržavaoca (ne dopire dalje od Vojvodine) iako bi mogao da dobije i podršku od nekih opoziciono nastrojenih birača (često ispitanici koji bi glasali za POKS podržavaju Vučevića). Tomislav Nikolić bi mogao da računa na poprilično širok spektar naprednjaka kada se pogledaju raznolikosti ispitanika koji njega svrstavaju u top 3 kandidata. Iako bi mogao da bolje pokrije biračko telo SNS od Šapića, za razliku od njega ne deluje da bi mogao da računa na opozicione birače. Branislav Nedimović verovatno ima problem nedovoljne prepoznatljivosti pošto nije dobio ni jedan odabir od ljudi koji se nisu izjasnili kao “veoma zainteresovani za političku situaciju u Srbiji”.

Među tvrdom/desničarskom bazom naprednjaka Aleksandar Vulin je često dobijao podršku. On bi mogao da računa i na glasova nekih ekstremnih desničara poput glasača Levijatana, ali evidentan problem bi imao da obezbedi podršku partija poput SDPS i SPS, kao i liberalnijih delova SNS. Nebojša Stefanović ima izuzetno lošu pokrivenost među naprednjacima i čak se može reći da je podrška njemu dolazila podjednako od strane opozicionih i vladajućih glasača.

Ispostavlja se da bi nakon Vučića najbolje rešenje vladajućih partija za predsedničkog kandidata bio Ivica Dačić. Sa dobrom podrškom među svim kategorijama socijalista, prihvatljiv za manje partnere vladajuće koalicije, ali i za najveći deo naprednjaka. Donekle bi Dačić bio prihvatljiv čak i za deo opozicionih birača u eventualnom drugom krugu izbora.

Kada su opozicioni ispitanici u pitanju, deluje da kandidati poput Nikole Sandulovića, Boška Obradovića i Vojislava Šešelja ne bi imali nikakvu šansu. Takođe, kandidati poput Dejana Žujovića, Dragoljuba Bakića i Tihomira Stanića imaju evidentno nizak nivo prepoznatljivosti, ili jednostavno ne dopiru dalje od određene grupe birača.

Marinika Tepić, i pored ubedljivo najveće podrške, ne deluje da može da uzdrma kandidata vladajuće koalicije. Kada je u pitanju prepoznatljivost, ona tu nema probleme, dobro stoji i kod birača muškog i kod birača ženskog pola. Regionalno je njena podrška dobro rasprostranjena, sa nešto boljom zastupljenošću u Beogradu i Vojvodini. Ipak, deluje da bi imala problem sa ulaskom u delove politički afirmisanih birača. Ispitanici koji bi glasali za partije poput POKS, DSS, Dveri, Zavetnika, deluju da bi pre glasali za kandidate vlasti nego za Mariniku Tepić u eventualnom duelu u drugom krugu. Ostaje utisak da je Marinika Tepić idealan kandidat za nosioca liste na parlamentarnim izborima ispred koalicije SSP-NS-DS-PSG, jer ima ubedljivo najveću podršku među ispitanicima koji ovu koaliciju i planiraju da glasaju.

Ispitanici koji bi rado glasali za Sašu Radulovića uglavnom su sačinjeni od birača pokreta Dosta je bilo, i ostalih desno orijentisanih partija, kao i ponekih zelenih partija. Među biračima najveće opozicione grupacije gotovo da i nema ispitanika koji je obeležio Sašu Radulovića za kandidata. Slična je situacija i sa Aleksandrom Jovanovićem Ćutom, koji ima podršku dela “zelenih” birača, ali dalje od toga skoro da “ne postoji”.

Miloš Jovanović, Miloš Ković i Milica Đurđević Stamenkovski imaju slično biračko telo. Levo od ispitanika koji bi se mogli okarakterisati kao desni centar ovi kandidati ne idu. Miloš Ković i Milica Đurđević Stamenkovski imaju nešto bolju poziciju od Miloša Jovanovića usled činjenice da su ih često obeležavali i pojedini ispitanici koji su birači vladajuće koalicije.

Sanda Rašković Ivić gotovo polovinu odabira vuče od ispitanika koji su glasači Narodne stranke, ali je interesantno bilo videti demografiju ostalih ispitanika koji su je birali gde ima i levo i desno orijentisanih opozicionih birača, ali i socijalista i naprednjaka koji podržavaju Nebojšu Stefanovića i Tomislava Nikolića.

Dvojica kandidata koji dolaze iz svetova van politike, Dejan Bodiroga i Dragan Bjelogrlić, imaju dobro rasprostranjenu podršku među opozicionim biračima. Bodiroga, verovatno usled nedovoljnog spominjanja u medijima, ima evidentno manji broj ispitanika koji ga je uzeo u obzir, ali je spektar tih ispitanika veoma širok – od naprednjaka i socijalista, preko opozicione levice, do opozicione desnice. Bjelogrlić ima problem među ispitanicima koji su birači vlasti, ali često biran među opozicionim biračima iz različitih demografskih grupa.

Boris Tadić, bivši predsednik Srbije, evidentno ima neuporedivo veći lični rejting od rejtinga njegove partije. Iako se često u medijima govori da ne bi imao realne šanse, deluje da je njegova baza potencijalnih birača, zapravo, poprilično duboka. Među ispitanicima koji su označili Borisa Tadića kao jednog od favorita na predsedničkim izborima ima praktično svih demografskih grupa, uključujući i dobru podršku među biračima socijalista (gde Tadić ima najveću podršku nakon Dačića i Vučića!?). Najveća mana Tadiću je zapravo nedovoljan nivo odabira među ispitanicima koji bi glasali za dve najjače opozicione kolone.

Zdravko Ponoš je neko za koga je, uz Mariniku Tepić, podrška iskazana među ispitanicima najrealnija, zbog toga što se učestalo spominje kao kandidat opozicije. Ponoš ima visok nivo odabira među biračima koalicije SSP-NS-DS-PSG, ali i ravnomerno među ostalim opozicionim biračima. Nedostatak u ovom trenutku deluje da bi mogla da bude podrška delova vladajuće koalicije.

Vladika Grigorije ima veoma razvijenu podršku među različitim opozicionim grupama, od vodećih grupacija do partija poput DJB i Dveri. Slična je situacija i sa Miodragom Majićem kod kojeg je primetna odlična raspoređenost glasova među različitim opozicionim grupama ispitanika.

Ipak, u ovom trenutku, na osnovu kvalitativne analize odgovora ispitanika, najveće šanse od ponuđenih opozicionih kandidata deluje da bi mogao da ima neko poput Aleksandra Aleka Kavčića ili Milana St. Protića. Kavčić je evidentno stekao dovoljnu prepoznatljivost i ima jako dobro rasprostranjenu podršku birača među najrazličitijim grupama (iako mu nedostaje malo podrške među najmlađom populacijom). Uz to, postoji realna šansa da pridobije i birače koji nisu generalno opoziciono nastrojeni u eventualnom drugom krugu. Tema besplatnih udžbenika je ono što je njega lansiralo u dobrom svetlu i što je teško napadati, što se može videti i po podršci koju ima i među biračima koji ne dolaze iz opozicionog spektra.

Milan St. Protić mesecima figurira kao potencijalni kandidat opozicije. Iako je i on sam više puta javno odbijao takvu ulogu, to nije sprečilo ozbiljan broj ljudi da ga stavi u listu favorita za glasanje. Od birača DSS, POKS, Dveri, preko velikog broja birača DJB, Zelenih, pa sve do birača koalicije SSP-NS-DS-PSG i SDS-NOVA, St. Protić uživa podršku različitih demografskih grupa. Iako je politički najviše aktivan bio tokom devedesetih godina, postoji i dobar broj mladih ispitanika koji Protića svrstavaju u favorite.

Zaključak

Istraživanje u koje ste imali uvid obavljeno je isključivo u onlajn formatu. Oko dve trećine ispitanika čine ljudi koji su se prethodno prijavili za učešće u našem panelu. Za potrebe pojedinih nedostajućih demografskih grupa (stariji i manje obrazovani) u panelu, anketa je plasirana i putem targetiranih oglasa na internetu.

Onlajn istraživanja svuda u svetu privlače sve veći broj agencija i za očekivati je da u neposrednoj budućnosti ovakav tip istraživanja bude preovlađujući zbog svoje praktične primene i minimalnih resursa koje je potrebno uložiti za sprovođenje. Kada je u pitanju Srbija, činjenica je da je broj domaćinstava sa pristupom internetu nešto niži od proseka u razvijenim zemljama sveta (81,5%, RZS). Kada se uporedi sa populacijom koja je dostupna za telefonska istraživanja, primećujemo da je broj starijih i manje obrazovanih u deficitu kod onlajn istraživanja, a broj mlađih i obrazovanih u deficitu kod telefonskih istraživanja. Miks ova dva istraživanja verovatno i dalje daje najbolje rezultate. ali uz naknadnu stratifikaciju prema većem broju kriterijuma i jedan i drugi tip istraživanja imaju visok nivo pouzdanosti. Naš projekat specijalizuje se za istraživanja putem interneta i tako će ostati i u narednom periodu.

U okviru projekta “Šta Srbija misli?” i ubuduće ćete imati uvid u teme slične ovoj, ali i u teme koje izlaze iz okvira politike. U nastavku se pred Vama nalazi interaktivni izveštaj pomoću kojeg možete pogledati rezultate na pitanja iz ugla različitih demografskih i političkih grupa. Za učešće u našim budućim istraživanjima možete se prijaviti ovde.

[iframe src=”https://app.powerbi.com/view?r=eyJrIjoiZTMzYjYyNjQtNmE5MC00N2Y0LTg3OGQtZDQ1MGQ2NmZmYzg1IiwidCI6IjRhN2EzOTcyLWZkOGMtNDA3Mi1hMTQ5LTRmOTg0OWUxNzk2OCIsImMiOjl9″ width=”100%” height=”600″]

 

Piše: Miljan Mladenović, Novi treći put

By

Leave a Reply

Your email address will not be published.