GEOPOLITIČKE POSLEDICE PANDEMIJE

U 2020. godini svet se suočio sa najvećom pandemijom još u poslednjih stotinak godina. U aprilu mesecu je oko 4 milijarde ljudi širom sveta bilo u nekoj vrsti karantina. O tome kakve posledice možemo očekivati na geopolitičkom i ekonomskom planu u svetu i u našoj zemlji – razgovaramo sa Ivanom Vujačićem, profesorom Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivšim ambasadorom Srbije u Sjedinjenim Državama. 

PROGLAS: Francuski predsednik je sredinom marta izjavio da svet posle pandemije neće izgledati ni približno svetu koji smo poznavali pre. Na šta je mislio?

IVAN VUJAČIĆ: „To što je Makron rekao je malo prenaduvano jer svet već ima neke konture koje su se nazrele i pre ove pandemije. Prva velika stvar jeste da imamo fragmentaciju globalizacije. To se pre svega manifestovalo kroz Trampov odnos prema Kini, odnosno, kroz trgovinski rat koji je započeo. Takođe, manifestovalo se kroz demontiranje međunarodnih institucija koje je Amerika faktički u velikoj meri i stvorila, naravno, zajedno sa svojim saveznicima posle Drugog svetskog rata. Tu pre svega mislim na Ujedinjene Nacije, Međunarodni monetarni fond, Svetsku banku, Svetsku trgovinsku organizaciju. Svetsku zdravstvenu organizaciju… Dakle, dolazi do fragmentacije s jedne strane, a s druge strane dolazi do tehnološkog rata sa Kinom i to hladnog rata. Mislim da Ameriku najviše potresa činjenica da će u nekom momentu biti sekundarna tehnološka sila u odnosu na Kinu. Međutim, Amerika još uvek prva, ali i jedina supersila, i to najviše zbog razloga što ima najveću ekonomiju. Tu govorim o nominalnim iznosima, a ne o kupovnoj moći kako se neki put pogrešno predstavlja. Dalje, Amerika i dalje ima najveći vojni i diplomatski potencijal. Treće, ona ima tehnološku superiornost. Sve ovo čini da Amerika može da projektuje svoju silu i svoj uticaj bilo gde na zemaljskoj kugli. 

Dakle, već imamo potencijalni hladni rat između Amerike i Kine. Imamo Rusiju koja je ipak samo regionalna sila, jer je mnogo manja nego što je bila do sloma Varšavskog pakta. Takođe, Rusija ima zaostalu ekonomiju u odnosu na Zapad. Na primer, malo ljudi zna da je ekonomija Italije veća od ekonomije Ruske Federacije. Jedno vreme je čak i španska ekonomija bila jača od ruske. 

Postavlja se i pitanje gde je tu mesto Evrope. Ovde bih i istakao jedan problem Evrope – on glasi da Amerika gleda na Evropu kao na geopolitičku celinu. A sama Evropa još uvek sebe tako ne vidi. Razlog tome je što Evropa od kraja Drugog svetskog rata u velikoj meri živi pod američkim kišobranom. Nisu morali da brinu mnogo o svojoj bezbednosti, čak nisu ni plaćali neke račune NATO-u, pa ih je i Tramp malo ‘nagazio’ oko toga. Mada, taj problem nije od juče, on je prisutan već duži niz godina. S tim što, Amerikanci računaju da će u ovom njihovom sukobu sa Kinom Evropa morati da se svrsta na njihovu stranu. 

Kakav je položaj Srbije nakon ovakve geopolitičke podele karata? Predsednik Vučić je na početku epidemije u Srbiji rekao da evropska solidarnost ne postoji i u više navrate je hvalio predsednika Kina, Sija, kao i Narodnu Republiku Kinu. Da li to može imati neke negativne posledice po Srbiju? 

To je jedan užasan auto-gol. Ja mislim da Vučić nije smeo da se na taj način odnosi prema Evropi. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog ogromnih ulaganja i bespovratne pomoći koji smo dobili direktno iz fondova EU. To je pod jedan, a pod dva je problem što nipodaštavanje te pomoći i ‘mahanje Kinezima’ koje Evropa sada vidi na drugi način. 

Da li bi Srbija mogla da očekuje neki vid sankcija od Evropske Unije?

Ne. Mi smo suviše minorni. Ali, hajde da kažemo ovako. Sve što radite, piše se negde u nekom tefteru. I na kraju dana kada dođe račun, onaj ko treba, izvadi taj tefter i kaže ‘vi ste uradili ovo, ovo, ovo i ovo – nemojte više da nas zovete telefonom’. Mislim da u nekom momentu do toga može i da dođe. A evo, možda je do toga već i došlo. Nemojte zaboraviti da nije otvoreno nijedno novo poglavlje u pristupnim pregovorima Srbije. Ta poglavlja se užasno sporo otvaraju i ja sam imao priliku da pogledam jednu studiju koja je utvrdila da će sa ovakvim tempom otvaranja poglavlja Srbija u EU ući za oko 50 godina. EU ipak ozbiljno gleda na te zahteve koji su nam ispostavljeni kroz poglavlja. Zabluda je da ćemo nekim kratkim putem moći da uđemo u tu zajednicu. 

Mislim da će i sastav novog parlamenta otežati položaj Srbije u Evropi. Na Starom kontinentu nije viđena takva situacija i to može da se vidi jedino u Belorusiji. Nisam siguran, ali mi se čini da i Putinova stranka u ruskoj dumi ima manju podršku od ovih Vučičevih 70% mandata. To nikako ne može da se reflektuje dobro na imidž zemlje. 

Jel bismo onda mogli da očekujemo neki veći pritisak evropskih zvaničnika na aktuelnu vlast u Srbiji?

Pritisak se već vrši kroz činjenicu da nije otvoreno novo pregovaračko poglavlje. Drugo, izveštaj Evropske komisije je prošli put bio mnogo otvoreniji i nije baš pisan čistim diplomatskim rečnikom. A novi izveštaj je zbog pandemije odložen za jesen za koji očekujem da će biti još više kritički nastrojen prema vlastima. 

Predstavnici Srbije i privremenih institucija Kosova je trebalo da se sastanu krajem prošlog meseca u Vašingtonu u organizaciji Trampove administracije. Nekoliko dana pred sastanak objavljeno je da u Specijalnom sudu podignuta optužnica protiv Tačija, Veseljija i njihovih saradnika. Zbog toga je Hašim Tači otkazao svoje prisustvo u Vašingtonu, a ubrzo je i premijer tzv. Kosova, Avdulah Hoti, učinio isto. Neki analitičari su to protumačili kao odgovor Evrope Trampovoj administraciji koja je, na neki način, želela da preuzme primat u vođenju pregovora. Ima li istine u tome?

Smatram da apsolutno ima istine u tome. Nemojmo zaboraviti da su Evropljani vrlo blisko sarađivali sa Amerikancima na Balkanu. Oni su dugoročni prirodni partneri. Međutim, Trampov dolazak na mesto predsednika SAD je u velikoj meri poljuljao te, da kažem, ustaljene odnose. To je rezultiralo udaljavanjem Evrope od Amerike u velikom broju pitanja. Tu je pitanje Kosova minorno pitanje, ali recimo klimatske promene, gašenje Iranskog sporazuma u koji je Evropa mnogo uložila, migrantska kriza – sve su to stvari u kojima Evropa ima interes i u kojima se može osetiti delimično ugroženo od strane SAD. Tako da je ipak došlo do jednog većeg razlaza. To je dovelo do redefinisanja evropske pozicije u svetu.

Što se ovog pitanja tiče, uvek su bili diverigentni procesi. Evropa je vodila pregovore a Amerika podržavala i eventualno koristila svoj uticaj kako bi približila strane. Dolaskom Trampove administracije situacija se promenila i po ovom pitanju. Džon Bolton, koji je donedavno bio Trampov savetnik, pre neki dan je izjavio ‘ajde da vidimo šta vi međusobno možete da se dogovorite pa ćemo mi da pogledamo’. Možemo reći da su na neki način dali otvoreno polje srpskoj i albanskoj strani da direktno međusobno trguju. 

Mislite li da bi aktuelna američka adminsitracija eventualno podržala međusobni dogovor Srba i Albanaca koji bi bio donet bez nekog posredovanja?

Mislim da bi možda i podržala, ali to nije važno mnogo. Tu je problem sledeći: bez direktne podrške Evrope, a sa našom željom da uđemo u EU, tako postignut dogovor ne može da prođe. Znači, prva adresa nama je Brisel – naravno i Pariz i Berlin, ali i ostatak Unije. Tako da, ako je neko mislio da može da zaobiđe prvu adresu radi postizanja nekog dogovora – to je bila pogrešna nada. Ako je Vučić hteo tako da radi, a to je nešto što mi sada nagađamo, onda je morao da dobije neku podršku od vodećih evropskih zemalja. Ipak, mislim da trenutno nije trenutak za neku veliku stvar i da do rešenja kosovskog pitanja nećemo doći brzo. Ovo što se sada desilo sa ovom optužnicom protiv Tačija, predstavlja zapravo pečatiranje evropskog vođstva u ovim pregovorima. To je poruka i za našu stranu da nemaju šta da traže bez podrške Evropske Unije.

Mnogo naši zvaničnici su najavili da nas čeka teško ekonomsko stanje na jesen. Na šta vlast konkretno misli kad nam najavljuje ekonomsku krizu?

Naša ekonomija je mala ekonomija. I zbog ubedljivo najvećeg procenta razmene sa zemljama EU, mi smo vezani sa ekonomskim pitanjima u Uniji. Kako se bude kretala evropska ekonomija tako će se kretati i naša. Pošto već postoje predviđanja da će u nekim zemljama ekonomija ‘pasti’ za oko 8 posto smatram da neki optimizam nije realan, a kada Evropa počne da se oporavlja – počećemo i mi. Sve drugo je širenje iluzije. Ipak, moramo konstantovati da je naša ekonomija manje krhka od ekonomije zemalja koje su mnogo više vezane za turizam. To je naša sreća u nesreći. Nažalost, čini mi se da ništa ne možemo predvideti što se tiče virusa. Ukoliko budemo imali još većih restrikcija – manja će biti potrošnja. Planovi za budućnost će biti odloženi – to će svuda da se dešava, pa i kod nas. Drugim rečima – neće se desiti ništa što se neće desiti u Evropi, manje više. Kada čitate šta oni govore, jasno je da se spremaju za krizu. Neke zemlje će tu bolje proći, neke lošije – ali niko neće proći bez posledica. 

Marko Pantić 

Leave a Reply

Your email address will not be published.