Građanska neposlušnost se sve češće pominje kao vid izražavanja nezadovoljstva. Ona je u najširem smislu definisana kao odbijanje građana jedne zajednice da se povinuju zakonima ili vlasti generalno, onima koji su oličenje te vlasti, držeći da je ta vlast „taj okvir i pravila koja dolaze odozgo“, nepravedna, nemoralna, da ne vodi računa o zajednici i njenim interesima, da ne odgovara duhu građanstva“.


Koliko je efikasna građanska neposlušnost i da li su moguće male pobede, da li je stara otporaška teza da uvek treba napadati problem, a ne organ vlasti održiva, kako se za svoje male pobede bore oni koji su odabrali da se odreknu poslušnosti, kako gledaju na tezu da je većina „neposlušnih“ otišla trbuhom za kruhom i da je bunt sad negde u Nemačkoj, Americi, Novom Zelandu, razgovarali smo sa ljudima koji su odlučili da se posvete pobedama za svoju zajednicu, za društvo kom pripadaju i od svojih ideja ne odustaju:


1. Maja Stojanović, Građanske inicijative
2. Nenad Živković, Pančevo si ti
3. Aleksandra Jovanov, Odbranimo Teslu