Da li je pandemija virusa Covid-19 služila kao alibi vlastima u Srbiji za smanjenje sloboda i prava svojih građana? Da li smo od tih svojih sloboda i prava odustali?
Premda ih poslednjih godina imamo prilično mnogo i prilično često, malo koje političko obraćanje je okupilo toliki broj građana Srbije pred TV ekranima, kao što je to bio slučaj 15. marta 2020. godine, kada je predsednik Aleksandar Vučić saopštio odluku o proglašenju vanrednog stanja na teritoriji cele države. Odluka je doneta kako bi se sačuvali životi i zdravlje stanovništva Srbije ugroženih pandemijom korona virusa (Covid-19), od kojeg je u tom trenutku bilo registrovano 48 obolelih građana. Pre ove odluke, poslednje vanredno stanje u Srbiji bilo je uvedeno 2003. godine, na dan ubistva tadašnjeg premijera Srbije, Zoran Đinđića.
Neposredno pred ukidanje vanrednog stanja u Srbiji izazvanog pandemijom virusa Covid-19 (a koje je stupilo na snagu 7. maja 2020. godine), Freedom House objavio je izveštaj po kome se Srbija nije više mogla smatrati delimično konsolidovanom demokratijom, već je svrstana u kategoriju tranzicionih, odnosno hibridnih režima. Takvi režimi ispunjavaju tek minimalne standarde za izbor nacionalnog vođstva, u njima su demokratske institucije krhke i postoje značajni izazovi u zaštiti političkih prava i građanskih sloboda. Izveštaji Freedom House-a o stanju demokratije u nekoj državi uzimaju u obzir parametre poput demokratskog upravljanja, izbornih procesa, civilnog društva, slobode medija, rada lokalnih uprava, zastupljenosti korupcije i stepena nezavisnosti sudstva.
Zaključci dela stanovništva Srbije o stanju demokratije u njihovoj državi tokom vanrednog stanja izazvanog pandemijom virusa Covid-19, uzimaju u obzir „parametre“ poput osećanja teskobe i straha, kao i svesti o dubokoj podeljenosti društva, bilo da je reč o „vašoj“ ili „našoj“ državi, vlasti, struci, medijima, građanima ili čak deci.
„Demokratija i rado je se sećam“. Poslednjih godina, mnogim građanima Srbije ova rečenica često okupira misli. Poslednjih nedelja, osećajući je znatno snažnije no inače, mnogi građani Srbije ne uspevaju ni na šta drugo da misle. Na koje je načine tome doprinelo proglašenje vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije i konkretne mere vlasti koje su to vanredno stanje pratile?